Sve veće oslanjanje građana na digitalne tehnologije i uređaje uticalo je na to da države ali i privatni akteri sve više posežu za raznovrsnim sistemima i alatima za digitalni nadzor građana. Tako su kamere visoke rezolucije, veštačka inteligencija i programi za biometrijsko prepoznavanje, te alati za automatsko prikupljanje podataka sa interneta kao i intruzivni softveri za nadzor mobilnih telefona postali svakodnevna realnost građana širom sveta.

Otkako je Orban 2010. godine ponovo preuzeo vlast, mađarska vlada je počela da igra aktivniju ulogu na Zapadnom Balkanu i u kratkom vremenskom periodu povećala svoje političko i ekonomsko prisustvo.

Odnos Srbije i Mađarske je vrlo specifičan i karakteriše ga intenzivna saradnja, što je prevashodno rezultat veoma dobrih odnosa između srpskog predsednika Vučića i mađarskog premijera Orbana. Dve zemlje već sarađuju u oblasti energetike, pa tako Srbija koristi mađarske kapacitete za skladištenje gasa, a Mađarska svoj gas dobavlja preko Srbije. 

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je, u saradnji sa partnerskim organizacijama, 24. i 25. februara 2023. godine u Vrnjačkoj Banji organizovao građansku skupštinu. Tema skupštine bio je način na koji bi policija mogla bolje da odgovori na potrebe građana u pogledu borbe protiv teškog i organizovanog kriminala, dok je neposredni povod bila tekuća rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima.

Odnosi dve zemlje od trenutka sticanja ukrajinske nezavisnosti 1991. godine do danas se mogu okarakterisati kao formalno prijateljski odnosi. Vrhunac prijateljstva i solidarnostije došao je sa NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavija 1999. godine, koja i danas važi za jednu od najtraumatičnijih epizoda savremene srpske istorije. Tokom te epizode, ukrajinska solidarnost se ispoljavala kroz pokušaje Ukrajine da bude nepristrasan medijator, osudu vojne intervencije bez mandata Saveta bezbednosti UN-a, kao i kroz pomoć koja je pružena.

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je započela u februaru 2022. godine, gurnula je Evropu u novu eru nestabilnosti. Osnove političkog i ekonomskog poretka kontinenta se menjaju, dok brutalan način na koji Rusija ratuje potkopava izglede za bilo kakvu saradnju između Moskve i evropskih država. Decenijama stare trgovinske veze su prekinute, transportni koridori preusmereni, a kontakata među ljudima manje je nego ikad. Evropa preoblikuje svoju bezbednosnu arhitekturu gledajući na Rusiju kao glavnu pretnju, dok Moskva svoju agresiju na Ukrajinu predstavlja kao odbrambeni rat sa dvoličnim Zapadom od koga zavisi sam njen opstanak.

Koji su najdominantniji postpandemijski zaključci i šta pokazuju najnoviji rezultati istraživanja o upravljanju pandemijom u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, čitajte u analizi koju je izradio BCBP.

Zašto je sporan novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, kako je pisan i u kojim odredbama se ogledaju opasnosti po građane Srbije i dalju politizaciju rada policije – pitanja su na koja nova prEUgovor brza reakcija daje odgovor i nudi rešenja za unapređenje.

Javno mnjenje u Srbiji i ruska meka moć neke su od tema analize koju su napisali viši istraživač BCBP Vuk Vuksanović, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Srđan Cvijić i gostujući istraživač BCBP Maksim Samorukov.