AKTIVNOSTI

O temama odbrane se najčešće senzacionalistički izveštava, što dovodi do militarističkih narativa u regionu. Radi većeg poverenja u regionu, neophodno je da o ovim temama razgovaramo na osnovu činjenica. Ovo je istaknuto tokom diskusije održane u ponedeljak 14. marta, na kom je predstavljen Balkanski monitor odbrane, pionirski komparativni izveštaj o sistemima odbrane na Zapadnom Balkanu.

Organizacije okupljene oko Platforme Tri slobode oštro osuđuju agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i upozoravaju da je na delu flangratno kršenje normi međunarodnog prava. Pozivamo međunarodne aktere i humanitarne organizacije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi sprečile dalje stradanje civilnog stanovništva, a nadležne institucije Republike Srbije da u tome daju svoj doprinos, kao i da se pripreme za pružanje pomoći izbeglim licima. Takođe, pozivamo institucije Republike Srbije da se pridruže ostalim državama u Evropi u osudi agresije Ruske Federacije na Ukrajinu. Ovo je jedan od važnih trenutaka evropske solidarnosti i Srbija, ako želi da bude deo Evropske unije, mora da pokaže da deli njene vrednosti.

Stažisti i stažistkinje BCBP su tokom programa stažiranja učestvovali u nizu praktičnih radionica na kojima su imali priliku da se upoznaju sa konceptom javnih politika, usavrše svoje komunikacione veštine, nauče o javnom zagovaranju i isprobaju se u pisanju projekata.

Radi unapređenja položaja žrtava trgovine i krijumčarenja ljudi potrebno je sistemski uspostaviti saradnju između vladinog i nevladinog sektora, gde bi organizacije civilnog društva koje pružaju podršku i pomoć žrtvama, bile prepoznate od strane državnih institucija kao njihovi partneri koji imaju odgovarajuću poziciju i sredstva. Kako pitanje trgovine i krijumčarenja ljudi predstavlja transnacionalni problem, neophodna je i međunarodna saradnja, koja može da se uspostavi samo insistiranjem na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava na granicama. To je zaključak diskusije „Kad su ljudi roba: položaj žrtava trgovine i krijumčarenja ljudi“, održane 22. februara, na Evropski dan žrtava kriminala, a koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku sa partnerima u okviru mreže Radar organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu.

U Srbiji je poslednjih nekoliko godina islamistički ekstremizam u opadanju, dok se istovremeno beleži porast desničarkog ekstremizma. U zajednici i među građanima postoji interesovanje da se radi na tom problemu, ali veći pomaci nisu mogući bez pomoći države, koja dosada nije pokazala zainteresovanost za ovaj problem. Ovo su glavni zaključci diskusije „Ka boljem strateškom odgovoru na ekstremizam u Srbiji”, koju je BCBP organizovao 11. februara u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava, Komitetom pravnika za ljudska prava i Nacionalnim konventom o EU.

Godina za nama bila je ispunjena ozbiljnim izazovima. Pandemija sa kojom se kao čovečanstvo suočavamo, praćena je borbom za očuvanje osnovnih vrednosti koje sledimo. Branili smo ljudska prava, demokratiju i principe na kojima moraju da počivaju uređena država i društvo. Zajedno sa vama smo uspeli da pokrenemo važna pitanja, probudimo novu energiju i utičemo na promene. Hvala vam na tome! Znamo da ćete i u narednoj godini, u kojoj ćemo obeležiti 25. rođendan, i dalje biti naši najveći saveznici u izgradnji bezbedne, slobodne i solidarne zajednice.

Aktivisti i aktivistkinje širom Srbije trpe velike pritiske i napade u svom radu, a položaj im se može poboljšati samo ukoliko postoji međusobna podrška, solidarnost i sistem neprestane edukacije o našim pravima, istaknuto je tokom dve diskusije u Beogradu i Leskovcu.

Grupa organizacija civilnog društva i eksperata ističe da je način na koji se donose, menjaju i ukidaju zakonska i podzakonska akta verna slika katastrofalnog stanja u kome se nalazi demokratija u Srbiji. Sadržaj, donošenje i hitno ukidanje uredbe kojom se određuje da je za naučna i druga istraživanja od značaja za odbranu zemlje, a koja se sprovode u saradnji sa stranim subjektima, neophodno odobrenje nadležnih organa, predstavljaju kršenje svih načela demokratije, vladavine prava i slobode izražavanja.

Kuća ljudskih prava i Beogradski centar za bezbednosnu politiku najoštrije osuđuju poziv Ministarstva unutrašnjih poslova upućen građanima koji se pozivaju da prijavljuju nasilje i blokadu puteva. Apelujemo na institucije da se suzdrže od guranja građana u sukobe, jer time postaju saučesnici u potencijalnom ugrožavanju onih koji žele da ostvaruju svoja ustavom zagarantovana prava. Podsećamo MUP da ima obavezu da omogući Ustavom garantovano pravo mirnog okupljanja, čak i kada skup nije prijavljen. U skladu sa Ustavom RS i međunarodnim standardima blokada puteva predstavlja mirno okupljanje koje je policija dužna da zaštiti.