Prvo od mnogih poglavlja: Beogradska bezbednosna konferencija je zvanično zatvorena

Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, zvanično je otvorio konferenciju i istakao potrebu za iskrenim razgovorima, sugerišući da Srbija više ne može da ostane fokusirana na Balkan. To je razlog što se Beogradska bezbednosna konferencija bavi pretnjom autoritarnosti u širem kontekstu Evrope.

„Autoritarizam je isti u svim delovima sveta, on nikada ne može biti dobar i u završnoj fazi može da dovede do rata i stradanja“, istakao je direktor BCBP.

Tokom uvodne reči, dobitnici Nobelove nagrade za mir iz Ukrajine, Belorusije i Rusije za 2022. godinu istakli su značaj civilnog društva u zaštiti ljudskih prava i slobode govora, ističući da se glasovi civilnog društva moraju čuti.

Ovogodišnja Beogradska bezbednosna konferencija organizovana je u spomen na Vojina Dimitrijevića, istaknutog branitelja ljudskih prava i borca za demokratiju. Konferencija je otvorena kratkim dokumentarnim filmom o njegovom životu i radu povodom deset godina od njegove smrti. Pored toga, prvi dan Beogradske bezbednosne konferencije zaključen je posebnim događajem: „Relevantnost pionirske knjige Vojina Dimitrijevića o bezbednosti u međunarodnim odnosima 50 godina kasnije“, kojom je obeležen lik i delo Vojina Dimitrijevića i njegov doprinos međunarodnim odnosima i zalaganju za ljudska prava.

Rat protiv Ukrajine – globalni prelomni trenutak

Prvi deo je bio fokusiran na rat u Ukrajini sa panelima pod nazivom „Ukrajina na udaru: Pogled iz Kijeva“, „Rusija i rat protiv Ukrajine: prelomni trenutak“ i „Crnomorski region u tački ključanja“. Glavne poruke  bile su da je ruski rat protiv Ukrajine imperijalistički rat autoritarne Rusije i da je trajni mir za Ukrajinu moguć samo kada autoritarni režim u Rusiji prestane da postoji. U razgovorima je istaknuto da je teško zamisliti kako bi svet izgledao nakon završetka rata, ali mora postojati način da se svet ponovo izgradi kao bolje i sigurnije mesto.

Put Zapadnog Balkana ka EU-  novi zamah?

Na početku drugog dela, pod nazivom „Budućnost EU“, NJ.E. Emanuele Žiofre, šef delegacije i ambasador EU u Srbiji, obratio se prisutnima rečima: „Jedinstvo i odlučnost EU su porasli nakon početka rata Rusije nad Ukrajinom. Poverenje građana u EU je najveće od 2008. Zašto? Zato što EU odgovara na potrebe građana u krizi i nudi demokratiju, slobodu, bezbednost i ekonomski prosperitet.’’ Potpredsednica Evropske Komisije Vera Jourova govorila je o aktuelnim pritiscima sa kojima se demokratija, osnovna prava i vladavina prava suočavaju unutar EU i šire. Stoga je u ovom trenutku odbrana demokratije najvažnija. Ona je naglasila da „možemo propovedati o vladavini prava samo ako svoju kuću održavamo čistom“.

Kroz četiri panela: „Proširenje EU u novim geopolitičkim okolnostima: kako iskoristiti novi impuls?“, „Energetska diverzifikacija u jugoistočnoj Evropi“, „Iliberalni izazov EU: autoritarizam u sopstvenoj kući i dvorištu“ i „Otvoreni Balkan i Berlinski proces – lavirint regionalne saradnje” govornici su diskutovali o razmerama pritisaka sa kojima se suočavaju demokratije u zemljama članicama i kandidatima za članstvo u EU, uticaju energetske krize na geopolitičku situaciju kao i o tome da li je rat u Ukrajini stvorio prilike ili rizike za politiku proširenja EU. Navedeno je da porast neliberalizma unutar i izvan EU dovodi u opasnost temelje EU. Uočeno je da izazovi unutar EU negativno utiču na kredibilitet i vrednosti iste u zemljama kandidatima.

Približavanje akademije i praktičara

Drugi dan je počeo akademskim događajem. Luka Glušac, ovogodišnji rukovodilac programa za Akademski događaj, istakao je značaj akademskih događaja i naveo da je Beogradska bezbednosna konferencija dragocena prilika da akademici razmene mišljenja i pronađu predloge za rešenja aktuelnih problema. Tokom akademskog delakoji se fokusirao na održivi razvoj održana su dva panela pod nazivom „Istraživanje veze bezbednost-razvoj-ljudska prava u teoriji i praksi” i „Bezbednost i razvoj u krhkim i konfliktnim okruženjima”. Panelisti su se složili da su ljudska prava preduslov za razvoj bezbednosti. Posledično, zemlje nikada ne bi trebalo da budu dovedene u poziciju da biraju između razvoja i ljudskih prava. Ljudska prava treba posmatrati kao most između bezbednosti i razvoja. Inkluzivne i odgovorne institucije koje pripadaju ljudima i koje su povezane sa pozitivnim mirovnim kontekstom su preduslovi za zaštitu ljudskih prava.

Fokus na pretnje ljudskoj bezbednosti

Treći deo pod nazivom „Demokratija i autoritarizam” sastojao se od četiri panela, koji su pokrivali različite teme, od „Ljudske dimenzije bezbednosti – zaštita branitelja ljudskih prava u Srbiji” i „Kako se suprotstaviti dezinformacijama na Zapadnom Balkanu” do „Sajber bezbednost, Demokratija i ljudska prava: Da li bi pristup sajber-bezbednosti orijentisan na čoveka mogao da ojača demokratiju” i „Zarobljene demokratije: organizovani kriminal i autoritarizam”. Posmatrajući Zapadni Balkan, ranjive društvene grupe i branitelji ljudskih prava identifikovani su kao najčešći subjekti nasilja na internetu. Kada su razgovarali o organizovanom kriminalu, panelisti su se složili da je rat u Ukrajini bio profitabilan za transnacionalno tržište kriminala. Uočeno je da su jake institucije kritične kada se pokušava prekinuti krug organizovanog kriminala. Ogromna količina novca potrošena je na borbu protiv korupcije. Međutim, ovi napori su bili uzaludni bez snažne  institucionalne podrške.

Pred nama je mirna i zelena budućnost?

Poslednji deo – „EU i regionalna bezbednost“ obuhvatao je panele „Bezbednosna struktura u Evropi posle rata u Ukrajini“, „Zone žrtvovanja: slepe tačke tranzicije zelene energije“ i „Kosovo i Srbija – bekstvo iz ćorsokaka“. Kraj rata će oblikovati budućnost evropskog mira i poretka bezbednosti i sada je vreme da se razmišlja o novoj bezbednosnoj strukturi. Takođe je značajno razmotriti zelenu transformaciju za dekarbonizaciju, koja je u srcu geopolitičke borbe, geoekonomije i demokratije. Osvrćući se na dijalog između Beograda i Prištine, panelisti su se složili da odnose Srbije i Kosova treba normalizovati, ali su se njihova mišljenja razišla u pogledu načina na koji treba sagledati budućnost odnosa. Na ovom panelu razgovaralo se o raznim temama i problemima, od registarskih tablica na Kosovu do francusko-nemačke inicijative u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine.

Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, svečano je zatvorio Beogradsku bezbednosnu konferenciju.  Tokom svog govora osvrnuo se na studentske proteste 1996. i 1997. godine na kojima su studenti nosili transparent sa sloganom „Beograd je svet“.Naglasio je da „U vreme kada se suočavamo sa režimom koji ne prihvata niti dozvoljava kritiku i kulturu dijaloga, održali smo prvu Beogradsku bezbednosnu konferenciju, a Beograd je ponovo bio svet“. On se zahvalio Ukrajincima na dolasku na Beogradsku bezbednosnu konferenciju i na njihovoj hrabrosti i prkosu. Cvijić se takođe zahvalio slobodnim ženama i muškarcima Rusije i Belorusije, koji su uprkos velikoj opasnosti prihvatili da se obrate na konferenciji. Rečima „Ovo nije kraj, već samo početak“, Srđan Cvijić je zvanično zatvorio Beogradsku bezbednosnu konferenciju.