Nakon početka rata u Ukrajini, građani Srbije i dalje imaju pozitivne stavove prema Rusiji

Tokom diskusije predstavljene su analize rezultata istraživanja javnog mnjenja koje je BCBP sproveo u oktobru. Maja Bjeloš, viša istraživačica BCBP-a, iznela je glavne nalaze istraživanja navodeći da rat u Ukrajini nije uticao na srpsku javnost po pitanju toga ko su prijatelji, a ko neprijatelji.

„Slika je zamrznuta.“ rekla je Bjeloš.

Iako se geopolitička situacija u svetu promenila, percepcija u Srbiji ostaje ista. Polovina stanovništva Srbije smatra Rusiju najbližim partnerom, dok je Kina na drugom mestu. Štaviše, istraživanje dalje pokazuje da se NATO i SAD doživljavaju kao najveći neprijatelji, dok se EU doživljava više neprijateljskom nego ranije – kao akter vođen sopstvenim interesom. Bjeloš je napomenula da poruke koje kreira politička elita, a koje se prenose preko javnih emitera i prorežimskih medija, veoma utiču na javno mnjenje. U zavisnosti od toga koji TV kanal gledaju, građani su prozapadno ili proruski orijentisani.

„Eho pažljivog prenošenja političkih poruka tokom godina utiče na percepciju javnosti Srbije više nego promene geopolitičke situacije“, istakla je Bjeloš.

Meka moć je poslednjih nekoliko godina jedan od tri preostala načina na koji Rusija utiče na Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana uopšte, istakao je Vuk Vuksanović, viši istraživač BCBP-a. Druga dva načina uticaja na Srbiju su energetska zavisnost i kosovski spor.

„Iako koncept meke moći pretpostavlja sposobnost privlačenja, popularnost Rusije u srpskoj javnosti nije zasnovana na tome šta Rusija jeste, već na onome što ona nije – Zapad. Doživljava se kao protivteža Zapadu”, rekao je Vuksanović.

Rusija se doživljava kao spasilac, psihološko olakšanje i protiv-ratnik, na nju se gleda kao na terapiju trauma iz 1990-ih. Uprkos tome, Vuk je istakao da će u sadašnjim uslovima, s obzirom na energetsku diversifikaciju Srbije, partnerstvo sa Rusijom biti oslabljeno u bliskoj budućnosti, ali još uvek neće biti eliminisano.

Maksim Samorukov, gostujući istraživač BCBP-a i saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, složio se sa Vukom i dodao da većina Srba oseća da se prema njima nepravedno postupa i da bi to nadoknadili, okreću se Rusiji. On je istakao da ruska meka moć u Srbiji zavisi od lokalnih aktera i da bez njih neće moći mnogo da postigne.

„Ljudi u Srbiji uče od izjava lokalnih vlasti, a ne od Rusije. Lokalna vlast bi jednog dana mogla da promeni ton, ali za sada zadržava status kvo. Pitanje je da li će ove institucije održati proruske linije ako jednog dana lokalna vlast odluči da promeni ton? Odgovor je ne, a sledeće pitanje je šta će ostati od popularnosti Rusije u tom trenutku“, rekao je Samorukov.

Štaviše, Srbija je dobrovoljno želela da postane članica EU, ali bi 55% javnosti na referendumu glasalo protiv članstva u EU, a 80% protiv sankcija, što je alarmantno.

„Ako se kladite na Putina, na strani ste gubitnika. Srbija će platiti cenu izolacije zbog neulaska u EU. Srbija će snositi posledice, npr. u pristupu fondovima i resursima EU. U pitanju je ili integracija ili izolacija“, rekla je Johana Deimel, nezavisna analitičarka za jugoistočnu Evropu i zapadni Balkan.

Rat protiv Rusije je borba za odbranu demokratije, a demokratsko nazadovanje je cena, zaključila je Deimel.

Projekat podržava Nacionalna zadužbina za demokratiju. Za sadržaj publikacija i diskusije isključivo je odgovoran Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Izveštaj sa događaja napisala je stažistkinja BCBP-a Jovana Maričić.