Beograd, Prištinu i Tiranu razdvajaju predrasude a spajaju EU integracije

{image1}Izazovi u normalizaciji odnosa i definisanje ključnih spoljnih faktora koji će uticati na budućnost odnosa Beograda-Prištine-Tirane za deset godina bile su teme skupa koji je za cilj imao analizu srednjoročne perspektive mogućih promena u Srbiji, regionu i Evropi.

“Ideja je da unutar domaće političke i bezbednosne zajednice pokušamo da razmišljamo na nov način, da pogledamo u dalju budućnost i vidimo koje će od danas aktuelnih tema biti i dalje značajne, a koje više neće biti teme za raspravu”, objasnila je u uvodnom govoru direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić.

Panelisti su bili član Upravnog odbora BCBP i docent na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus, bivši državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i nosilac izborne liste Građanske inicijative Srbija, demokratija, Pravda Oliver Ivanović i narodni poslanik  Zoran Ostojić. Diskusiju je moderirao predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić, a panelisti su se složili da EU integracije mogu unaprediti odnose Beograda, Prištine i Tirane.

Ejdus smatra da je region značajan za globalnu ulogu EU.

Ekonomija je osnov saradnje u regionu

Ostojić je istakao privrednu saradnju kao veliku šansu Srbije za unapređenje odnosa sa Albanijom i napomenuo je da je „sigurno lakše izvoziti u Tiranu nego u Finsku“.

Velika Albanija je tipičan stereotip

Predstavljajući rezultate istraživanja o izveštavanju srpskih i albanskih medija urađenog u okviru još jednog regionalnog projekta BCBP, Ejdus je kao klasične stereotipe naveo „teritorijane pretenzije Tirane ka stvaranju velike Albanije”.

Ostojić je stavove o stvaranju velike Albanije ocenio kao nemogućim, i na osnovu ličnih iskustava iz poseta Albaniji ocenio da stereotipi o osvajanju teritorije Srbije putem velikog nataliteta nisu tačni.

Ivanović je ocenio da će se građani Kosova sve manje baviti temom ujedinjene Albanije, a sve više životnim standardom jer je 30 odsto ljudi siromašno i “ophrvano problemom kako preživeti sa platom od 200 evra”.

{image2}Izrada scenarija do 2023.

Nakon uvodne diskusije usledila je izrada scenarija odnosa u trouglu Beograd-Priština-Tirana u narednih deset godina. U radu na projektovanju budućih događaja učestvovali su predstavnici Parlamenta, Ministarstva spoljnih poslova, organizacija civilnog društva, naučni radnici, novinari i istraživači. Kao neki od ključnih faktora koji utiču na sadašnje stanje istaknuti su: siromaštvo, nizak stepen demokratskog razvoja, istorija, kriminal i korupcija, predrasude…U pokušaju da projektuju buduće događaje, učesnici su razmišljali i o faktorima koji bi mogli biti od značaja 2023. godine. Kao značajne izdvojili su neizvesnost EU perspektive nasuprot evropskim integracijama, kao i pozitivne društveno-političke promene nasuprot situaciji gde takve promene izostaju. Kao zaključak, učesnici su došli do četiri moguća scenarija 2023: Svi balkanski putevi vode u Brisel, Balkan se sam o sebi stara. Na Balkanu ništa novo i Nova podela Balkana.