Da li je bezbednost na lokalnom nivou samo policijska stvar?

U Podgorici je 28. marta 2011. godine započeta dvodnevna konferencija o razmeni iskustava, najboljih praksi i izvučenih pouka o bezbednosti u zajednici na zapadnom Balkanu. Konferenciju je organizovala britanska organizacija „Saferworld“, uz „lokalnu“ podršku Centra za bezbjednosne studije – Crna Gora.

 

Na početku, Henri Smit, direktor „Saferworld“, istakao je da bezbednost u zajednici izazov za sve države u svetu i da je zbog toga neophodno razmenjivati znanja radi poboljšanja stanja bezbednosti, ali i zbog podizanja svesti građana o tome da policija nije jedini akter zadužen za njihovu bezbednost.

 

Na zapadnom Balkanu uglavnom se bezbednost posmatra kao „policijska stvar“, zaključak je konferencije. Efikasnost i održivost tela na lokalnom nivou koja predstavljaju „komunikacioni link“ između građana i policije je neophodna. Time se povećava poverenje javnosti u rad policije, „osluškuju“ a zatim i identifikuju bezbednosni izazovi lokalne zajednice. To je naročito bitno jer građani i policija često imaju različite stavove o tome šta je bezbednosni izazov na „lokalu“.

 

To je i jedan od osnovnih zaključaka konferencije. Bezbednost u jednom gradu, opštini ili kvartu nije samo policijska stvar. Opštinska tela za bezbednost koja postoje u većini država u regionu predstavljaju dobar način komunikacije između policije, građana i lokalne samouprave. Glavni problemi tiču se samoodrživosti takvih tela i na koji način iskoristiti njihove kapacitete radi očuvanja bezbednosti na lokalnom nivou. Problem samoodrživosti nije samo finansijske prirode već i motivacije različitih aktera da u kontinuitetu i funkcionalno rade. Pri tome, uvek je neophodno uraditi procenu rada takvih tela i na koji način oni poboljšavaju bezbednost građana, ocenili su učesnici.

 

Vijest.me o konferenciji „Razmena iskustava, najboljih praksi i izvučenih pouka o bezbednosti u zajednici na zapadnom Balkanu“ „Do bezbjednosti, promjenom načina razmišljanja policije“

 

 

 

 

Upravo je Jasmin Porobić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i zadužen za sprovođenje projekta za kontrolu malog naoružanja u Bosni i Hercegovini (BiH) započeo raspravu o samodrživosti foruma za bezbednost koji deluju na lokalnom nivou. Osnovna pitanja su, prema Porobiću, kako institucionalizovati ideju o takvim telima i da li je svrsishodno urediti da za svaku opštinu postoji obaveza o formiranju foruma, kakav postoji u BiH. Zanimljivo je da građani u BiH, prema istraživanju koje je sproveo UNDP, smatraju da je jedan od glavnih bezbednosnih problema na „lokalu“ psi lutalice. Zatim, to su upotreba ilegalnih narkotika, bezbednost u saobraćaju i provale.

Poseban panel na konferenciji posvećen je sprovođenju koncepta policije u lokalnoj zajednici u državama zapadnog Balkana. Rajko Radević iz Centra za bezbjednosne studije – Crna Gora istakao je da projekat „Bezbednost u zajednici“ u Crnoj Gori „sprovodi 105 kontakt policajaca, što je nedovoljno“. U Crnoj Gori neophodno je da se promeni način razmišljanja i policiji, a njihov rad u potpunosti okrenuti građanima, smatra Radević.

Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Maja Bjeloš i Saša Đorđević, istakli su da postoji napredak u razvoju policije u lokalnoj zajednici u Srbiji, ali i da je on nedovoljan i spor. Nakon dobrog početka u 2002. godini sprovođenjem projekta „Policija u lokalnoj zajednice“ u nekoliko opština u Srbiji, došlo je do „zatišja“. Ipak, potrebno je sačekati plan za sprovođenje koncepta policije u zajednici u Srbiji. Pisanje plana predviđeno je Strategijom razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) od 2011. do 2016. godine, rekli su Bjeloš i Đorđević.

Najveći problem u Albaniji je bezbednost u saobraćaju jer u ovoj državi „12 puta više ljudi umire u saobraćajnim nesrećama nego u Velikoj Britaniji“, rečeno je na konferenciji. Predstavnik MUP Albanije istakao je da radi rešavanja ovog problema napisana strategija koja se trenutno sprovodi, kao i posebna grupa za bezbednost u saobraćaju.