Da li je pridruživanje EU transformisalo politiku unutrašnje bezbednosti Srbije?

Savet EU odlučio je oktobra 2010. godine da prosledi kandidaturu Republike Srbije za učlanjenje u EU na tehničko razmatranje Evropskoj komisiji (EK).

Ovaj događaj je za Marka Žilovića predstavljao dobru priliku da napravi kratak presek uticaja koji je Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) do sada imao na javnu politiku unutrašnje bezbednosti u Srbiji, kao i da se ukratko ukaže na kontekst i važnost celokupnog procesa evropeizacije ove oblasti politike u Srbiji.

Evropeizaciju javne politike Srbije u oblasti unutrašnje bezbednosti Žilović je analizirao na osnovu godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u Procesu stabilizacije i pridruživanja.

Pritom, pre same analize godišnjih izveštaja u oblasti politike unutrašnje bezbednosti, Žilović je ukazao i na istoriju nastanka i korišćenja godišnjih izveštaja kao instrumenata politike proširenja. Zatim je razmotrio nekoliko razloga zbog kojih su zemlje EU razvile politiku saradnje u oblasti unutrašnje bezbednosti, budući da se slični razlozi kriju i iza izuzetne važnosti koju države EU poklanjaju upravo ovoj oblasti kada je reč o EU integraciji država Zapadnog Balkana.

Nakon analize godišnjih izveštaja, ukazao je i na unapređeni model uslovljavanja i nadzora nazvan benchmarking (određivanje repera), koji se razvio i potvrdio upravo na području unutrašnje bezbednosti, a koji će se verovatno u narednom periodu sve više koristiti na evropskom putu Srbije.

Prvi pregled politike koji Centar izdaje ove godine možete preuzeti u prilogu.