EU mora da se drži svojih vrednosti i da pronađe nove načine da se izbori sa zarobljavanjem države u regionu

Panelisti su se osvrnuli na razočaravajuće rezultate koji samit EU-Zapadni Balkan održan u Briselu 23. juna ima za region.

Nesvrstavanje više nije opcija

„EU se ponaša kao zavisnik od adrenalina, klacka se između samopouzdanja i neaktivnosti, a samo ih krize pokreću da reaguju“, istakao je Goran Buldioski, direktor Programa za otvoreno društvo – Evropa i Centralna Azija, tokom prvog panela konferencije.

On smatra da bi EU mogla da uzdrma region. Trebalo bi da prevaziđe postojeće okvire angažovanja i da se fokusira na pronalaženje rešenja za probleme iz stvarnog života koji su važni za obe strane, kao što su migracije i odliv mozgova, demokratija i bezbednost.

„Nažalost, liberalne elite su u pogrešnoj igri. Ljudi, posebno mladi, ne žele da se obrazuju već da budu pod uticajem. Dakle, rešenje može biti da se pronađu influenseri, i da se uključe u kafanske razgovore sa građanima o njihovim problemima“, savetuje Buldioski.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, opcije za zapadni Balkan se smanjuju i nesvrstavanje više nije opcija. Umesto toga, region treba da se uključi u diskusiju o bezbednosti unutar EU, zaključio je on.

EU treba da počne da donosi odluke o Zapadnom Balkanu

„Uprkos porukama podrške regionu tokom proleća, nedavni samit EU-ZB bio je razočaranje. Primer Severne Makedonije nam pokazuje da vam EU neće pomoći ako ste zarobljena država ili čak i ako uspete da je odrobite. Trebalo bi da radimo na tome da se sami oslobodimo autoritarizma i ponovo demokratizujemo. EU treba da počne da donosi odluke o Zapadnom Balkanu“, naglasio je Adnan Ćerimagić, viši analitičar za Zapadni Balkan u Evropskoj inicijativi za stabilnost.

On je podsetio da jednoglasnost nije jedina prepreka donošenju odluka EU, jer je za odluku o liberalizaciji viznog režima sa Kosovom potrebna samo saglasnost kvalifikovane većine, a ni taj prag nije mogao da se pređe.

Ćerimagić je predložio da se podigne motivacija za politiku proširenja tako što će državama ZB ponuditi članstvo ka jedinstvenom tržištu EU, na osnovu četiri slobode – robe, usluga, kapitala i ljudi. Ovo bi čak povećalo cenu nesvrstanosti. Međutim, to se ne može desiti bez vladavine prava.

Novi predlozi za integraciju regiona imaju političku i geopolitičku motivaciju i mogu značiti razdvajanje evropeizacije od demokratizacije, upozorio je Ćerimagić.

Engjellushe Morina, viša saradnica za politiku u Evropskom Savetu za spoljne odnose, složila se da različite ideje o integraciji koje su se nedavno pojavile obično znače pomeranje stative i to nije dobra vest za region.

„Politika proširenja je bila najefikasniji instrument spoljne politike EU. Problem je što EU nije centralizovala donošenje odluka u spoljnoj politici. Greška je mešanje politike proširenja EU sa politikom prema Rusiji“, istakla je Morina.

EU mora da pronađe nove načine da se izbori sa zarobljavanjem države u regionu

Iako je bilo jasno da Srbija nije ispunila uslove za napredak u pregovorima, razočaranje u proces proširenja dolazi zbog nepostojanja drugih odluka Evropske Unije – da počne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i da se Kosovu odobri vizna liberalizacija, rekla je Biljana Đorđević iz Ne davimo Beograd. To je trebalo da bude kako i geopolitička odluka, tako i pravedna odluka. To znači, ako sprovodite reforme, trebalo bi da dobijete podršku za nastavak. U suprotnom, kredibilitet EU je doveden u pitanje, istakla je Biljana.

„Proteklu deceniju režim Srpske napredne stranke i Vučić u Srbiji plešu sa EU u znak podrške stabilokratiji. Za nas kao opozicione aktere ovo je opasno. Želimo da nađemo rešenje za ovu dilemu kako bi građani Srbije mogli da vide podršku EU, ali da to nije podrška autokratskom režimu koji je zarobio državu, pa i društvo“, objasnila je ona.

Evropeizacija je vidljivo odvojena od demokratizacije i predstavljala je sveobuhvatni tehnokratski proces. Iako je Ne davimo Beograd proevropski politički akter, članstvo u EU nije njihov primarni cilj, već konsolidacija demokratije. Biljana Đorđević je objasnila da su lokalne inicijative i nove političke snage akteri demokratizacije i one pokušavaju da daju smisao vrednostima i standardima koji su u međuvremenu nekako postali beznačajni.

BCBP je predstavio svoj Međunarodni savetodavni odbor

„Proširenje EU nije usluga, ustupak ni obaveza. To je ulaganje u mir, sigurnost i prosperitet, i ostaje proces zasnovan na zaslugama. Delimo razumljivo nestrpljenje regiona i nove inicijative nisu zamena za pristupanje“, istakao je NJ.E. Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, na otvaranju drugog panela koji je okupio članove novoformiranog Međunarodnog savetodavnog odbora BCBP.

Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora BCBP, objasnio je da se osnivanjem ovog tela BCBP prilagođava izazovnim vremenima. Sa stručnjacima poznatim širom sveta u oblastima međunarodnih odnosa, odbrane, bezbednosti i vladavine prava, BCBP ima za cilj da između ostalog regionalizuje svoj uticaj i internacionalizuje svoju mrežu.

EU mora da se drži svojih vrednosti čak i u kriznim vremena

Nikola Dimitrov, bivši ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, podsetio je da EU ima dva stuba uticaja: zajedničko tržište i svoje vrednosti, odnosno vođenje primerom. Osvrćući se na nesposobnost EU da započne pregovore sa Severnom Makedonijom (i Albanijom) na osnovu bugarskog veta, Dimitrov je upozorio da to kompromituje principe EU i podriva njenu meku moć.

„Idemo autobusom za EU, ali on se ne kreće. Prvo moramo to da popravimo. Trenutna politika proširenja ne nagrađuje reformatore, ne sankcioniše one koji ne napreduju, već je zloupotrebljena za specifične nacionalne ciljeve. Cela Evropska Unija gubi kada država članica koristi Uniju za antievropski cilj. EU mora da se drži svojih vrednosti čak i u kriznim vremenima“, naglasio je on.

Oana Popesku Zamfir, direktorka Globalnog fokusa, strahuje da je politika proširenja u poslednje vreme koristi u političke svrhe u negativnom smislu, pa šteti normama i vrednostima EU.

„EU bi trebalo da se više angažuje sa unutrašnjim pokretačima demokratizacije u regionu – civilnim društvom, preduzetnicima i medijima. Treba im nešto kao podsticaj, postepene nagrade kako bi tako predstavili proces svojim biračima”, istakla je ona.

Evropa treba da se odvoji od ruskog režima, a ne od ruskog naroda

Hanes Svoboda, predsednik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), istakao je da Zapadni Balkan treba da bude uključen u unutrašnju debatu EU. Evropsko civilno društvo trebalo bi bliže da sarađuje sa balkanskim nevladinim organizacijama u borbi protiv korupcije i autokratizacije u regionu. On je takođe kritikovao napore EU da se odvoji od Rusije nakon invazije na Ukrajinu.

„Evropska politika prema Rusiji treba da bude razdvajanje zavisnosti od energije i hrane i Putinovog režima, ali ne i odvajanje od ruskog naroda, intelektualaca i civilnog društva. Moramo da razmišljamo o dugoročnim rešenjima za rešavanje sukoba“, dodao je on.

Roza Balfur, direktorka Carnegie Europe, govorila je o jačanju transatlantske saradnje, posebno u oblasti bezbednosti i odbrane, energetike i migracija. Rusija je spoljnopolitičko pitanje koje izaziva najveće podele, rekla je ona, a biti na istoj strani po pitanju Rusije je veliko dostignuće, ali i bolno.

„Trebalo bi da budemo pažljivi na dva pitanja koja izazivaju podele: gde se završava rat i koliki su (in)direktni troškovi? Već imamo inflaciju i nesigurnost hrane, koji povećavaju nejednakosti, čineći naša društva sklonijim populizmu, konfrontacionoj politici i polarizaciji“, objasnila je ona.

Ovaj događaj je organizovan uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost učesnika i ne odražava nužno stavove Evropske unije.