Hitno urediti poslove nespojive sa policijskom profesijom

{image1}

Novim izmenama Zakona o policiji nije jasno definisano koji su poslovi nespojivi sa policijskom profesijom, ili koji bi mogli da izazovu sukob interesa, što se može negativno odraziti na bezbednost građana, zaključeno je na predstavljanju studije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), održane 12. decembra u Medija centru.

Pitanje delatnosti nespojivih sa policijskom profesijom predstavlja pitanje sukoba interesa, zbog važnosti, odgovornosti i nadležnosti samih policajaca, navodi istraživačica BCBP Sofija Mandić.

Ona je dodala i da je loša materijalna situacija glavni razlog zbog kog policajci u Srbiji traži dodatni posao, da 97 odsto ispitanih policajaca smatra da su im plate male, da je samo 3 odsto policajaca potpuno zadovoljno svojim poslom, i da nešto više od petine ispitanika smatra da je njihova finansijska situacija nepodnošljiva.

Rezultati najnovije studije BCBP su „poražavajući“, a rok za donošenje podzakonskog akta o nespojivim delatnostima je istekao u februaru tekuće godine, naveo je potpredsednik Policijskog sindikata Srbije Vladimir Pavićević.

Pitanje poslova nespojivih sa policijskom profesijom se mora na neki način regulisati. Sve policije na svetu imaju problem sa ovom pravnom materijom, smatra izvršni potpredsednik Strukovnog udruženja policije dr Rudolf Arčibald Rajs Vladimir Džigurski.

Iz razlike u poslovima privatnog obezbeđenja i poslova policijskih službenika proizilazi nespojivost ove dve delatnosti, navodi Đorđe Vučinić, zamenik sekretara Udruženje za privatno obezbeđenje i ostale uslužne delatnosti.

Udruženje za privatno obezbeđenje i ostale uslužne delatnosti u trenutnim tržišnim prilikama smatra da u najvećem broju slučajeva policajcima treba omogućiti da se bave privatnim obezbeđenjem, pod uslovom da se to čini u skladu sa propisima, zaključio je Vučinić.

Istraživanje za studiju „Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom“ rađeno je na prigodnom namernom uzorku, koji je koristan za pilot-studije. Jedinice uzorka izabrane su na osnovu članstva u jednom od četiri policijska sindikata, koji su za ovo istraživanje izabrana na osnovu kriterijuma reprezentativnosti i broja članova. Uzorak je biran isključivo na osnovu toga koliko su ispitanici bili dostupni za učestvovanje u istraživanju. Realizovana su dva konsultativna sastanka sa policajcima, pa je istraživanje obuhvatilo i članove strukovnog udruženja policije. Uzorak je obuhvatio 796 ispitanika.

Studija je sačinjena po zahtevu i za potrebe Zaštitnika građana u okviru projekta „Jačanje kapaciteta Zaštitnika građanaˮ, koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Stavovi i mišljenja izneti u studiji i na događaju ne izražavaju stavove Zaštitnika građana niti Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Prezentaciju istraživanja organizuje BCBP u okviru projekta „Puls integriteta i poverenja u policiju na zapadnom Balkanu”, koji je podržala Evropska unija kroz program „Podrška civilnom društvu“. Stavovi i mišljenja izneti u studiji i na događaju ne izražavaju stavove Evropske unije.