Zapadni Balkan i dalje ukorenjen u zapadnoj bezbednosnoj arhitekturi

Konferenciju je otvorio Igor Bandović, direktor BCBP-a, koji je pozdravio učesnike i goste i zahvalio se kanadskoj ambasadi koja podržava projekat i panel diskusiju.

 

 

Ambasador Kanade u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, Žil Norman je u uvodnoj reči ukazao na značaj Balkan Defence Monitor izveštaja jer pruža informacije o neprijateljskim kontra-narativima u regionu, pregled troškova, strategije, i položaj žena u sektoru bezbednosti.

„Pokretanjem prvog izdanja Balkan Defence Monitor izveštaja, ruska invazija tek što je počela, a sada je već prošlo dve godine. Region je postao važan strateški akter u Evropi, ali i tačka ranjivosti. Kako ulazimo u 2024. vreme ne samo da je potvrdilo našu podršku ovom izveštaju, već je i povećalo njegovu vrednost“, zaključio je ambasador.

 

 

Viši istraživač BCBP-a i jedan od autora izveštaja Balkan Defence Monitor 2024, Vuk Vuksanović, izneo je glavne nalaze izveštaja. „Ključni akteri u pružanju bezbednosti su NATO i SAD. Ako pogledamo parametre kao što su vojne vežbe u Bosni i Hercegovini, većina njih je organizovana sa NATO ili državama članicama.“

„Iako nije članica NATO-a, Srbija je i dalje najbliža ispunjavanju minimalnog izdvajanja za odbranu iz budžeta u iznosu od 2% BDP-a, dok druge zemlje poput Albanije i Severne Makedonije pokušavaju da dostignu referentni prag NATO-a“, nastavio je on.

 

 

Kada su u pitanju rashodi finansiranje odbrane, Vuksanović je istakao strukturu ove potrošnje. „Da je Srbija članica NATO-a, bila bi dobra članica, jer se trećina izdvaja za opremu i naoružanje. „Svi pričaju o kvazi trci u naoružavanju, ali taj proces se odvijao i pre nego što je počeo rat u Ukrajini. Ovo je višedimenzionalan proces – treba da budemo svesni činjenice da najveći deo naoružanja potiče iz Jugoslavije, tako da je potpuno prirodno da se posle nekoliko decenija modernizuju odbrambeni kapaciteti, ali na manje toksičan način“, zaključio je Vuk Vuksanović.

Jedan od panelista bio je i Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora BCBP-a, koji je podsetio na istraživanja javnog mnjenja BCBP-a 2000-ih, kada je podrška ulasku Srbije u NATO bila blizu 30%. „To je veća podrška nego danas“, rekao je Cvijić. „Sada imamo snažnu antizapadnu propagandu. Često mešamo neutralnost sa nezavisnom spoljnom politikom. Čini se da naša neutralnost nekim istočnim zemljama više liči na trojanskog konja“, nastavio je on.

 

 

Na pitanje da Kosovo nije deo monitoringa i da li bi naoružavanje moglo da obezbedi neki balans snaga između Srbije i Kosova, Cvijić je odgovorio: „Mi težimo članstvu u EU, uključujući Kosovo, ali svi koristimo zapaljivi politički jezik. Druga strana može da obezbedi neku vrstu balansa, ali se postavlja pitanje – zašto to radimo? Kakvi su planovi za političko vođstvo?“

Svoje izlaganje Cvijić je zaokružio rekavši da stanovništvo na obe strane nije spremno za sukob. „Možemo li imati konsenzus? Možemo li mapirati zajedničku pretnju koja destabilizuje sve vlade u regionu? Trebalo bi da se fokusiramo na to“.

„Kao neko ko je radio sa EU zvaničnicima, odbrana nikada nije bila njihova jača strana i evropsko učešće u bezbednosti je davno prošlo. Tek nakon invazije na Ukrajinu EU je pokušala da podigne svoje ambicije kada je u pitanju odbrana“, rekla je Radmila Šekerinska, bivša ministarka odbrane Severne Makedonije.

 

 

Ona je istakla da je u Severnu Makedoniju EU poslala svoju prvu misiju – „Mi smo verovatno bili test slučaj gde može da postoji saradnja između NATO-a i EU. Rezultati mogu biti izvanredni“, rekla je Šekerinska. „Verujem da je povećana ambicija EU dobar znak za region i verujem da bi trebalo da budemo više uključeni u ostvarivanju tog cilja“, zaključila je ona.

Na temu Bosne i Hercegovine koja troši manje od jednog procenta na odbranu, panelista Harun Cero, regionalni projektni menadžer Friedrich-Ebert-Stiftung-a, objasnio je:„Politička struktura otežava Bosni i Hercegovini da više ulaže u državnu odbranu. Deo zemlje se nada da ćemo postati deo NATO-a i EU”. Cero je dodao da je u Bosni i Hercegovini svako pitanje na kojem možete zajedno raditi dobra stvar, čak i vojska. Podsetio je na otkazanu vojnu vežbu 2021. između Srbije i BiH jer je vojska Srbije na terenu u Bosni i Hercegovini doživljavana kao pretnja“.

 

 

Harun Cero je istakao povećane pretnje od sajber napada u regionu Zapadnog Balkana rekavši da se moramo fokusirati na taj problem i imati regionalni pristup kada je u pitanju ovaj vid pretnje. „Problem je u tome što svaka zemlja ima svoj set propisa o sajber bezbednosti i potrebno nam je usklađivanje“, dodao je on.

Zaključak konferencije je da je Zapadni Balkan i dalje ukorenjen u zapadnoj bezbednosnoj arhitekturi. Ne treba zanemariti rizik od zajedničkog unutaretničkog nasilja ili lokalizovanih sukoba na lokacijama kao što je sever Kosova. Međutim, povratak u punopravne ratove 90-ih je dalek.

 

 

Nakon ovog panela usledila je diskusija iza zatvorenih vrata pod nazivom „Ruska propaganda na Zapadnom Balkanu: slučaj Telegram kanala“ na kojoj je gostujuća saradnica BCBP-a iz Rusije, Polina Grejsman, predstavila svoju studiju o propagandnim metodama koje Rusija koristi na Balkanu, posebno u Srbiji i Crnoj Gori.