Javne nabavke čine najveći rizik od korupcije u sistemu odbrane Srbije

Skup Antikorupcijske mere u sistemu odbrane BCBP je organizovao povodom rezultata Globalnog anti-korupcijskog indeksa koji je nedavno objavila međunarodna nevladina organizacija Transparency International UK. 

Prema tom izveštaju, Srbija se po stepenu rizika od korupcije u sektoru odbrane nalazi u grupi visokorizičnih država u kategoriji D plus. Istraživači BCBP, koji su za potrebe TI ocenjivali sistem odbrane u Srbiji, naveli su da tokom istraživanja nisu uspeli da ustanove sistem kontrole upravljanja vojnim kompanijama, tajne troškove u bezbednosnim službama kao ni da li se rotiraju ljudi u komisijama za javne nabavke.

Teškoće u toku prikupljanja podataka

Istraživačima BCBP koji su ocenjivali sistem odbrane u Srbiji nije bila poznata informacija da je odeljenje interne revizije u Ministarstvu odbrane dosad sprovelo tri kruga revizije i iznelo 70 preporuka, dodao je Savković.

U toku prikupljanja podataka, istraživači su takođe ustanovili da je u 2011. oko 15% rashoda za javne nabavke u sektoru odbrane bilo tajno što je blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović naveo je da je 50% nabavki u MUP poverljivo, a u BIA 95% što samo po sebi ne mora da predstavlja korupciju, ali ostavlja prostor za takvo nešto. On je ocenio da veliki rizik od korupcije predstavlja trgovina interesima i informacijama.

Prema rečima učesnika skupa, uočen je napredak u postupku javnih nabavki u sektoru bezbednosti. Kako je istaknuto, vrlo malo tenderskih postupaka je sa samo jednim ponuđačem, a na tenderima učestvuje 4 do 8 ponuđača što je više republičkog proseka.

Novi Zakon o javnim nabavkama

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da novi zakon koji će se primenjivati od 1. aprila definiše oblasti u sektoru odbrane koje su izuzete iz procesa javnih nabavki.

Od primene zakona su izuzete i nabavke za obaveštajne aktivnosti kao i nabavke koje se sprovode za potrebe vojnih snaga ili policije koje su van terotorije Srbije.

Prema Nenadiću, najproblematičnija je odredba po kojoj se zakon ne primenjuje na one postupke u kojima bi javna nabavka otkrila informacije koje su ključne za bezbednost, a na osnovu odluke Vlade Srbije.

Učesnici su istakli i da „uzbunjivači“ odnosno ljudi koji prijavljuju slučajeve korupcije u Srbiji nisu zaštićeni budući da postoji mogućnost da budu procesuirani za odavanje vojne tajne.

Primedbe ministarstva odbrane

Savetnik u Sektoru za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane Milan Milutinović je istakao da je u Dokumentu o samoproceni o izgradnji integriteta za borbu protiv korupcije Ministarstvo odbrane kao najrizičnije oblasti označilo javne nabavke, zdravstvenu zaštitu i prijem novog kadra.

On je naveo da je najveća primedba Ministarstva na izveštaj Transparency International UK to što su korišćeni podaci koje je prikupila nevladina organizacija i medijski članici „zbog čega se postavlja pitanje validnosti ocene“.

“Metodologija korišćena prilikom sastavljanja izveštaja o samoproceni bi trebalo da posluži kao model za Transparensi budući da je NATO na terenu i u razgovoru sa više predstavnika ministarstva odbrane proverio odgovore srpske strane na upitnike koje je NATO dostavio.

Dokument o samoproceni o izgradnji integriteta za borbu protiv korupcije, koji je nastao u saradnji sa istraživačima Severno-atlantskog saveza (NATO), objavljen u novembru 2012. godine, šest meseci nakon što je završeno istraživanje Transparency International.

Milutinović je naglasio da će na sastanku sa Transparency International Ministarstvo odbrane naći modal za saradnju i da „nema sumnje da je Ministarstvo voljno da bude otvoreno i da pokaže sve svoje rezultate“.