Kako smo postali deo sveta – amerikanizacija kao stil života

„Mi jesmo bili svet. Po brzini u kojoj su se kod nas organizovale predstave, izložbe, muzički nastupi smo mogli da pariramo Parizu. Međutim, mi nismo bili samo pasivni primaoci američkog uticaja. Naprotiv, taj uticaj je bio dvosmeran i veoma važna je bila kulturna saradnja u mnogim oblastima“, istakla je Radina Vučetić, profesorka na Filozofskom fakultetu.

Pisac čuvenog leksikona YU mitologije i kulturni radnik, Vladimir Arsenijević, naveo je razbrajalicu Ema, esesa, esesa, pipija kao jedan od primera američkog uticaja. Nju su deca kod nas masovno izgovarala, a nisu ni znali da je u pitanju zapravo spelovanje naziva reke Misisipi.

Govoreći o uticaju hip-hop supkulture i muzike, Arsenijević je ocenio da: „Hip-hop predstavlja platformu društvene potrebe za buntom i političkim promenama. On je od početka sa punim pravom smatran najjačim izrazom obespravljenih. Međutim, kod nas je hip-hop „mutirao“ od „muzike potlačenih“ ka repu a u nekim slučajevima iskorišćen je za nacionalisticku propagandu”.

Prema rečima Petra Pece Popovića, rok kritičara, novinara, pisaca i urednika, ploče su omogućile da raznovrsna muzika dođe na različite strane sveta, te je tako prva ploča džez muzike snimljena 1917. godine u Njujorku, a prvi džez koncert u Beogradu održan je već 1923. godine, što je samo jedan od primera koji pokazuju da smo mi u tom periodu bili „svet“.

„U maju 1966. godine jugoslovenski Džuboks je bio prvi rok časopis na svetu. Setimo se i premijere mjuzikla „Kosa“ kod nas. U Beograd su dolazi svetski poznati ljudi na međunarodne festivale – bilo je normalno videti ljude poput Džek Nikolsona na FEST-u u Beogradu, glavnom gradu jedne socijalističke države. Danas je to gotovo nezamislivo. Mi smo u nekim stvarima bili paralelni sa svetom i bili deo njega i pre postojanja interneta, kada je to bilo mnogo teže. Ovde smo imali ljude koji su bili svetionici – prepoznavali su svetlost i bacali je dalje“, naglasio je Popović.

Uticaji Sjedinjenih Država u domenu popularne kulture su bili efikasni i brzo prihvaćeni, međutim, kada je reč o visokoj kulturi bilo je teže i postojao je veliki otpor, istakao je istoričar umetnosti, profesor i kustos Branislav Dimitirijević. On je naveo da je kod nas američka umetnost doživljavana kao plitka i verovalo se da je sedište umetnosti Pariz. Kao jednu od značajnih pojava koja je uticala na našu savremenu umetnost naveo je umetnički pravac pop-art.

„Bitno je spomenuti našeg umetnika Dušana Otaševića kod koga se pojavljuje nešto što podseća na američki pop-art i odudara od akademskih pravila tog vremena. To je dobar primer uticaja Amerike jer pokazuje kako se taj uticaj ne preuzima, već menja i prilagođava i na taj način dobija lokalnu upotrebu”, izdvojio je Dimitrijević.

Ova diskusija je deo projekta „Otvoreno o srpsko-američkim odnosima“ koji sprovodi Beogradski centar za bezbednosnu politiku u partnerstvu sa Fakultetom političkih nauka Univerziteta u Beogradu uz podršku ambasade SAD u Srbiji.