Ko su lideri regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu?

Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao je diskusiju pod nazivom „Ko su lideri regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu?” 6. oktobra 2010. na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Povod za organizovanje diskusije je istraživanje BCBP-a „Kapaciteti Republike Srbije za učešće u regionalnoj bezbednosnoj saradnji” koje finansijski podržava Evropski fond za Balkan. Panelisti su bili Žarko Puhovski, prof. Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Biljana Vankovska, prof. Filozofskog fakulteta u Skoplju i Sonja Stojanović, direktorka BCBP-a. Raspravu je moderirao Miroslav Hadžić, prof. Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Uvod u diskusiju ponudila je Jelena Radoman iz BCBP predstavljajući glavne nalaze istraživanja Centra o tome kako, sa kojim prioritetima i sa kojim kapacitetima R. Srbija učestvuje bilateralno i multilateralno u regionalnoj bezbednosnoj saradnji. Neki od nalaza istraživačkog tima BCBP-a ukazuju da Srbija, iako učestvuje u gotovo svim postojećim forumima regionalne bezbednosne saradnje, tu saradnju često ne koristi da u regionu plasira svoje prioritete, niti se bori za sedišta inicijativa ili postavljenja svojih kandidata na ključnim mestima u njima. Dve grupe preporuka koje su iznete odnose se na depolitizovanje saradnje i njeno premeštanje sa domena visoke na praktičnu politiku, ali i na bolju koordinaciju učešća institucija sektora bezbednosti u tim inicijativama koja treba da omogući konzistentan nastup u regionu.

Baveći se temom i značenjem liderstva u regionu, prof. Puhovski je rekao da je najpre potrebno utvrditi o kom regonu govorimo, jer će Hrvatska za dve godine biti unutar Evropske unije, veoma brzo verovatno i Crna Gora i da Srbiji ostaje jedino da bude lider ‘okoštalog’ regiona. Istovremeno, po njegovom mišljenju, Srbija niti ima kapacitete za liderstvo u regionu niti pozitivan imidž u međunarodnom javnom mnjenju što bi joj onemogućilo bilo kakvo liderstvo. Takođe je istakao da se u Hrvatskoj javno mnjenje i politička elita ne bavi temom liderstva u regionu ali i da je činjenica da su Srbija i Hrvatska danas istorijski najmanje bitne jedna drugoj dobra za normalizaciju njihovih bilateralnih odnosa. Pri tom, Puhovski smatra da su bilateralni odnosi ključni z sveukupne odnose u regionu opterećene nasleđem prošlosti. Prof. Vankovska je istakla da koncept liderstava nije u evropskom duhu i da treba da radimo na izgradnji poverenja u regionu koje je ključ stabilizacije i saradnje. Sonja Stojanović je navela primer kako je Hrvatska, za razliku od Srbije, uspešna u prebacivanju slabosti sopstvene državne uprave na nivo regiona, što je urađeno, kako je ona rekla, u slučaju Pukanić koji je vrlo brzo „regionalizovan” i predstavljen pre kao problem celog regiona a ne same Hrvatske.

Iako su se njihova mišljenja značajno razlikovala kada je reč o kvalitetu bezbednosne saradnje u regionu i da li uopšte postoji profesionalna saradnja nezavisno od ukupnih političkih odnosa, panelisti su imali zajedničku ocenu da politika uslovljavanja EU doprinosi tome da zemlje regiona, voljno ili nevoljno, pokazuju kooperativnost. Prof. Vankovska je istakla da sektor bezbednosti možda i nije najbolji sektor za uspostavljanje modela saradnje usled njegove preopterećenosti prošlošću i nepoverenjem, dok, sa druge strane, kako je istakla Sonja Stojanović, zemlje regiona ipak pokazuju najviše spremnosti za učešćem u onim inicijativama koje se poklapaju sa EU ulovima. Za sada, smatra Stojanović, region još uvek nije dostigao nivo „bezbednosne zajednice” ali su zemlje regiona na putu dostizanja tog stepena i kvaliteta međusobnih odnosa.  

U prilogu možete pročitati izveštaj objavljen u dnevnom listu „Danas“ pod nazivom „Koncept liderstva potpuno besmislen“.

Jelena Radoman