Konferencija „Kultura i reforma sektora bezbednosti: politička, strateška i vojna kultura u tranzicionim zemljama“ održana u Sremskim Karlovcima

Centar za civilno-vojne odnose organizovao je konferenciju „Kultura i reforma sektora bezbednosti: politička, strateška i vojna kultura u tranzicionim državama“ u Sremskim Karlovcima, od 7. do 10. maja 2009. Prezentovano je dvanaest radova, od teorijskih rasprava do praktičnih analiza slučajeva. Glavni razlog za organizaciju ovog događaja jeste činjenica da je kontekst kulture važan za studije bezbednosti, a naročito za reformu sektora bezbednosti i da uvažavanje kulturnih činilaca doprinosi boljem razumevanju postignutih rezultata u  reformi sektora bezbednosti, kao i budućih izazova.

Sa konceptualnog stanovišta Džemal Sokolović dotakao se koncepta bezbednosti kao sveobuhvatnog pokazatelja ističući da je to neodvojivo povezano sa pojmom teritorije i pojmom političkog. Ipak, termin kultura je sveobuhvatan pojam, koji je potrebno detaljnije objasniti, raščlaniti i odrediti za upotrebu u ove svrhe. Nekoliko naših govornika nam je pomoglo da bolje razumemo razlike između političke, strateške, bezbednosne i vojne kulture. Rade Rajkovčevski je predložio uvođenje razlike između političke i strateške kulture i pimenio svoju analizu na zemlje Zapadnog Balkana. Asle Toje je prezentovao evoluciju koncepta strateške kulture od sedamdesetih godina dvadesetog veka do danas i jezgrovito izneo prednosti i mane kao analitički koncept. Od posebnog značaja je njegova otrežnjujuća analiza evropske strateške kulture. Sa druge strane, Svetlana Stanarević je ponudila koncept bezbednosne kulture, koji se nalazi između političke i strateške kulture. Pored toga, ona je predložila dalje korake za njenu praktičnu implementaciju. Ipak, konceptualno posmatrano, postigli smo da napredujemo u razumevanju teme naše konferencije o povezanosti političke, vojne i strateške kulture i bezbednosti.

Još jedan značajan doprinos rada konferencije jeste razjašnjenje odnosa između demokratije i reforme sektora bezbednosti. Prvo, Stiven Ekovič je izneo veoma važno pitanje: povezanost vojne kulture sa kulturom javne administracije i tipom režima. On je istakao da je strateško ponašanje države u velikoj meri uslovljeno načinom na koji država organizuje svoju ekonomiju i upravu. Stoga, on je predložio da, iako je vojska hijerarhijski struktuirana organizacija, liberalne i demokratske vrednosti oblikuju upravljanje sektorom bezbednosti. Nadalje, predavanje Zlatka Isakovića o tenzijama između transparentnosti i bezbednosti je takođe otvorilo jedno značajno pitanje demokratije, potreba da se nađe prava ravnoteža između bezbednosti i slobode. Konačno, Đorđe Popović je analizirao reformu sektora bezbednosti ne kao deo već kao preduslov za jačanje demokratije.

Kao dodatak teorijskim pogledima na konferenciji je obrađeno i nekoliko analiza slučaja.Silvan Pejl je analizirala uticaj standarda EU na vojnu kulturu država članica kroz pokretanje Vojnog Erasmus projekta. Iako je prerano reći sa sigurnošću, nema razloga za sumnju da će evropeizacija visokog vojnog obrazovanja  dati iste rezultate kao i civilni Erasmus. Ali evropeizacija ne deluje samo unutar nego i van granica EU. Nilufer Narli je istakla da će proces pristupanja EU fundamentalno transformisati bezbednosnu kulturu Turske u pravcu povećanja demokratske kontrole oružanih snaga i desekuritizacije nekih unutrašnjih i spoljnih bezbednosnih pretnji. Kao dodatak tome Vjačaslav Pazdnjak je istakao da evropeizacija može imati i spoljne efekte i izvan politike proširenja EU. Istražujući slučaj Belorusije on je istakao  paradoksalno slab uticaj ispoljen od strane evroatlanskih institucija, naročito NATO i Partnerstva za mir na države koje su članice CSTO u tzv. postsovjetskom prostoru. Bilo direktnim sredstvima ili  negativno stimulišućim faktorom, on je analizirao „socijalizaciju kroz partnerstvo“ koja transformiše stratešku i vojnu kulturu  tranzicionih država u post-sovjetskom prostoru.

Još jedna zanimljiva analiza slučaja je predstavljena od strane Stojana Slaveskog koji je ukazao na nestabilnost makedonske stateške kulture i pro Evroatlanske strateške orijentacije. Njegova prezentacija jasno ističe  važnost identiteta (u ovom slučaju ime države) za stratešku kulturu i spoljnu politiku. Konačno, Zvonimir Mahečić je istakao značaj zanemarivanja kulturnih činioca i insistiranja samo na institucionalnim aspektima u Hrvatskoj reformi sektora bezbednosti koja je započeta pre devet godina. Mnoga druga pitanja, koja nisu ovde navedena takođe su raspravljana što je doprinelo našem boljem razumevanju i novim radovima u budućnosti.

Filip Ejdus, Fakultet političkih nauka u Beogradu

Prevele: Lena Petrović i Jovana Stanojević, stažistkinje Centra