Od komunikacije do izbora načelnika: građani predložili promene u radu policije na lokalu

 

 

BCBP je okupio oko četrdeset građana koji predstavljaju Srbiju u malom kako bi kroz strukturisanu diskusiju izneli svoje stavove i iskustva, te zajednički formulisali preporuke za unapređenje rada policije na lokalu. Ove preporuke namenjene su Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao doprinos javnoj raspravi o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima.

 

 

U pogledu komunikacije policije sa građanima, učesnici su preporučili uspostavljanje decentralizovanog i proaktivnog modela, koji podrazumeva jačanje lokalnih kapaciteta kroz portparole i PR podršku, kao i korišćenje različitih kanala poput sajtova, društvenih mreža i Viber grupa. Istovremeno, potrebno je razvijati redovnu dvosmernu komunikaciju kroz neposredne kontakte sa građanima (okrugli stolovi, otvoreni dani, ankete), uz veću transparentnost rada. Dodatno, razvoj digitalnih alata i uvođenje sektorskih policajaca kao lokalnih kontakt tačaka doprinose boljoj dostupnosti policije, jačanju poverenja i efikasnijem rešavanju bezbednosnih pitanja u zajednici.

 

 

Kada je reč o jačanju odgovornosti policije na lokalu prema građanima, u fokusu je bio izbor načelnika policijske uprave. Učesnici se zalažu za sprovođenje javnog konkursa, stručnu evaluaciju kandidata i učešće mešovitog tela sastavljenog od stručnjaka, predstavnika policije i lokalne zajednice, uz jačanje uloge lokalnih saveta za bezbednost kao aktera u procesu. Transparentnost postupka treba obezbediti javnom dostupnošću podataka o kandidatima i jasnim pravilima izbora, dok se odgovornost dodatno jača uvođenjem ograničenog mandata od četiri godine sa jednim reizborom i periodičnom evaluacijom rada.

 

 

Rad skupštine bio je organizovan kroz kombinaciju malih grupnih diskusija i plenarnih sesija, uz učešće moderatora, eksperata i ljudi sa dugogodišnjim iskustvom rada u policiji. Učesnici su imali priliku da razmene mišljenja, postavljaju pitanja i aktivno učestvuju u oblikovanju konkretnih predloga javne politike. Na ovaj način građanska skupština je služila kao mehanizam direktnog uključivanja građana u donošenje preporuka za unapređenje transparentnosti, odgovornosti i poverenja između policije i zajednice.

 

 

Učesnici građanske skupštine birani su preko profesionalne agencije tako da predstavljaju prigodni nacionalni uzorak, te su zastupljeni različiti uzrasti, polovi, nivoi obrazovanja, stavovi o policiji, a obezbeđena je i geografska reprezentativnost. Metodološku podršku ovom formatu deliberativne demokratije pružio je Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

 

 

Organizaciju građanske skupštine finansijski su podržale Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) i Evropska unija. Za stavove iznete na građanskoj skupštini odgovoran je jedino BCBP i ne može se ni u kom slučaju smatrati da oni odražavaju stavove NED-a ili Evropske unije.