Ministar protivustavnim naređenjem zastrašuje pripadnike Vojske Srbije

Beogradski centar za bezbednosnu politiku poziva ministra odbrane da povuče naređenje kojim se zahteva od svih zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije da potpišu saglasnost da predaju privatne mobilne telefone radi uvida u njihov sadržaj. Takvom praksom se krši Ustavom zagarantovano pravo na tajnost komunikacije i ugrožava integritet pripadnika MO i VS. Ovo naređenje predstavlja akt zastrašivanja jer dovodi u tešku situaciju i one koji potpišu spornu izjavu, ali i one koji to odbiju.

Vojni sindikat Srbije je 20. marta 2018. godine obavestio javnost da je ministar odbrane početkom meseca uputio naređenje kojim se zaposlenima u MO i VS nalaže da potpišu izjavu saglasnosti da im u slučaju unošenja informaciono-telekomunikacijskih uređaja u prostorije MO i VS u kojima je to usmeno ili pismeno zabranjeno uređaji budu privremeno oduzeti i da njihova sadržina bude pregledana. Dok je i u drugim vojskama uobičajena praksa ostavljanje telefona na ulasku u objekte koji su prethodno vidljivo određeni kao zaštićeni, kao i procesuiranje onih koji prekrše pravila zaštite tajnosti, nije dozvoljeno da se automatski daje pristup sadržaju privatne komunikacije bez odluke suda.

Naređenje ministra odbrane je u suprotnosti sa članom 41 Ustava kojim se garantuje tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja. Pripadnici Vojske Srbije nikako nisu izuzeti od uživanja ovog prava. Odstupanja su dopuštena samo na određeno vreme, isključivo na osnovu odluke suda i jedino ako su neophodna radi zaštite bezbednosti ili vođenja krivičnog postupka, na način predviđen zakonom. Tako je već sada Vojnobezbednosnoj službi omogućen uvid u sadržinu informacionih i telekomunikacionih uređaja za potrebe bezbednosno-obaveštajne zaštite MO i VS, ali uz pisanu i obrazloženu odluku Vrhovnog kasacionog suda (član 14 Zakona o VOA i VBA). U demokratskim zemljama prihvaćen je koncept vojnika kao građanina u uniformi, što podrazumeva da oni kao građani uživaju sva ustavom zagarantovana prava pod jednakim uslovima. Kada postoje izuzeci od ovog opšteg pravila oni se navode u ustavu, a ne u odlukama ministra. Zaposleni u vojsci, kao i građani, mogu da se odreknu prava na privatnost davanjem pristanka na uvid u njihove lične podatke, za šta je preduslov da pristanak bude slobodan. Traženjem saglasnosti kroz naredbu nije izvesno da je ostvaren uslov slobodnog pristanka. Odbijanjem naređenja zaposleni u MO i VS dolaze u rizik da im se oduzme čin, uskrati napredovanje, smanji plata i prestup trajno upiše u lični dosije (Član 149 Zakona o VS).

Pristajanjem na uvid u njihovu ličnu komunikaciju, zaposleni u MO i VS pristaju na mogućnost prismotre njihovog života i van radnog mesta, bez objašnjenja  koji način će pribavljeni podaci iz uređaja biti upotrebljeni. Prema navedenom dopisu Vojnog sindikata Srbije, naređenje i prateća izjava ne sadrže ni informacije o tome da li će se prikupljeni podaci čuvati, ni kojim licima se daje pravo da privremeno oduzimaju uređaje. Pored toga, ostavljena je mogućnost širenja spiska prostorija koje mogu biti proglašene zaštićenim i usmenim naređenjem, a da prethodno nisu ispunjeni uslovi o sigurnom odlaganju privatnih sredstava komunikacije van te prostorije. 

Primenom ovog naređenja može se ugroziti integritet pripadnika Vojske i zaposlenih u MO i VS, te dovesti u pitanje ideološka, interesna i stranačka neutralnost Vojske Srbije.