Beogradski bezbednosni forum 2014

Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski fond za političku izuzetnost organizuju četvrti Beogradski bezbednosni forum koji će biti održan od 30. septembra do 2. oktobra 2014, pod radnim nazivom „Evropa 2014: Kraj i/ili novi početak?“

Na Forumu će biti organizovane diskusije u okviru panela o različitim temama vezanim za globalne i evropske bezbednosne izazove, posebno uzimajući u obzir 100. godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Između ostalog, priznati stručnjaci će razmatrati u kojoj meri se 100-ta godišnjica može smatrati za kraj/novi početak istorijskog i integrativnog diskursa na Zapadnom Balkanu i u Evropi, ali će se diskutovati i o dilemama proširenja u skladu sa 10. godišnjicom od proširenja zvanog „Veliki prasak.“ Posebna pažnja biće posvećena i preporukama koje je 2005. godine dala Međunarodna komisije za Balkan, kao i širem (dez)integrativnom kontekstu i politici na Zapadnom Balkanu i Mediteranu. Kao i prethodne tri godine, većina ovih panela će pokušati da ispita transformaciju Balkana iz bezbednosnog problema u bezbednosnog partnera i iznese mogućnosti i naučene lekcije iz ovog procesa.

Akademski događaj

Prateći dobru praksu iz prethodne tri godine, akademski deo Foruma će okupiti mlade istraživače i lidere 30. septembra, a ove godine tema će biti Koristi iz prošlosti, kolektivna sećanja i međunarodna bezbednost.

U 2014. godini obeležava se 100 godina od Prvog svetskog rata, četvrt veka od kraja Hladnog rata i deset godina od Velikog praska proširenja EU. U tom smislu, 2014. predstavlja dobru priliku da se promisli uloga kolektivnih sećanja u svetskoj politici. Akademski događaj za cilj ima da podstakne diskusiju o tome kako je kolektivno sećanje umešano u savremene bezbednosne prakse i diskurse. Umesto da gledamo kako su prošli događaji uticali na sadašnjost, zainteresovani smo da ispratimo kako se prošlost koristi i zloupotrebljava za informisanje bezbednosne reprezentacije i oblikuju bezbednosnu politiku. Posebna pažnja posvetiće se upotrebi istorijskih analogija i lekcijama naučenim tokom kreiranja bezbednosne politike, kao i kulturi sećanja unutar bezbednosnih institucija – vojska, obaveštajne i policijske službe. Značajan će biti doprinos da se radi na ukrštanju studija bezbednosti i sociologije memorije kako bi se rasvetlila važnost kolektivnih sećanja za teoriju i praksu međunarodne bezbednosti.