Sistem nacionalne bezbednosti u svetlu ustavne i demokratske konsolidacije u Srbiji

Beogradski centar za bezbednosnu politiku u saradnji sa Fakultetom političkih nauka organizuje javnu raspravu „Sistem nacionalne bezbednosti u svetlu ustavne i demokratske konsolidacije u Srbiji“, u sredu 28. marta 2018. godine od 16h na FPN (slušaonica br. 4, Jove Ilića 165, Beograd).

Na skupu će se govoriti o ustavnoj konsolidaciji u Srbiji, potrebi i mogućnostima izmena Ustava Srbije, mestu bezbednosti u političkim sistemima postautoritarnih i postkonfliktnih društava, sistemu bezbednosti i manjkavostima njegovog ustavnog uređenja u Srbiji, njihovim posledicama i predlozima za unapređenje.

Posebna pažnja će se posvetiti normativnom okviru Saveta za nacionalnu bezbednost kao središnjeg elementa sistema bezbednosti, kao i demokratskoj civilnoj kontroli nad ovim sistemom. Biće predstavljeni i nalazi istraživanja srpske ustavne tradicije i uporednog ustavnog uređenja ove materije.

Na skupu će govoriti:

• Miroslav Hadžić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
• Đorđe Pavićević, Fakultet političkih nauka
• Ivan Dimitrijević, Fakultet bezbednosti
• Jelena Pejić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Moderator: Filip Ejdus, Fakultet političkih nauka

Beogradski centar za bezbednosnu politiku ovim putem želi da doprinese široj debati o tome kakav ustav je potreban građanima Srbije, sa pažnjom posvećenom naročito sistemu bezbednosti, koji je predmet istraživanja, analiza i preporuka BCBP već dvadeset godina.

Vlada Republike Srbije je prošle godine pokrenula debatu o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, s obzirom da je ova oblast prepoznata kao jedna od ključnih prepreka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji. U toku su rasprave o ustavnim amandmanima Vlade u vezi sa uređenjem pravosuđa. Međutim, Mitrovdanski ustav usvojen je 2006. godine, nakon raspada državne zajednice sa Crnom Gorom, brzo i bez adekvatne javne rasprave. Stručna javnost je od početka ukazivala na proceduralne i materijalne propuste ustavnog teksta u mnogim drugim oblastima, ne samo u pravosuđu. Pokretanje debate o ustavnim izmenama više od deset godina kasnije nudi priliku da se ovi propusti obuhvatno sagledaju i sistematski analiziraju.