Najznačajniji nalazi „Godišnjaka reforme sektora bezbednosti“ predočeni predstavnicima Ministarstva odbrane i Generalštaba

U petak, 27. novembra 2009, najznačajniji nalazi „Godišnjaka reforme sektora bezbednosti u Srbiji“ predočeni su predstavnicima Ministarstva odbrane (MO) i Generalštaba Vojske Srbije (GŠ) u Domu Garde u Topčideru.

U uvodnom izlaganju, načelnik Uprave za strategijsko planiranje Ministarstva odbrane brigadni general prof. dr Mitar Kovač predstavio je domete reforme sistema odbrane. Najvažniji zadaci koji predstoje uključuju finalizaciju nacrta dugoročnog i srednjeročnog plana razvoja sistema odbrane, kao i uvođenje sistema planiranja, programiranja, budžetiranja i izvršenja (PPBI).

Prof. dr Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose, predstavio je projekat „Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji“ i ponudio svojevrstan bilans reforme. On je u uvodu izlaganja napomenuo da se u toku istraživanja pokazalo kako je jedan od težišnih zadataka istraživačkog tima, da ustanovi u kojoj je meri demokratsko upravljanje uvedeno u sektor bezbednosti. Tako se osnovnim pitanjem pokazalo, da li je završena prva generacija reforme sektora. Istraživanjem uočena neodlučnost političkih odlučilaca potakla je Hadžića da period od 2006. do 2008. godine nazove „vremenom propuštenih šansi“, ali je pritom naglasio kako je prva generacija reforme sektora bezbednosti završena, te da sada predstoji dosledna implementacija zakonskih i sistemskih rešenja koja su usvojena.

O tome šta metodologiju istraživanja čini jedinstvenom govorila je mr Sonja Stojanović, direktorka Centra za civilno-vojne odnose. „Indeks reformisanosti“ predstavlja prvi instrument za monitoring iz ugla građanskog društva. Zatim, pristup u istraživanju je holističan, a ne parcijalan. Sonja Stojanović je takođe naglasila da će u predstojećem periodu metodologija istraživanja biti dalje razvijana sa partnerskim organizacijama iz regiona, ali i ekspertima iz institucija državne uprave.

Mr Đorđe Popović, istraživač i koordinator obrazovnih aktivnosti u Centru izneo je glavne nalaze istraživanja. Njegovo izlaganje potaklo je diskusiju u kojoj su prisutni predstavnici MO i GŠ najviše zanimanja pokazali za one delove istraživanja koji su tretirali probleme:

• zastupljenosti žena i manjinskih grupa u sistemu odbrane,
• merama pozitivne diskriminacije koje se u tom smislu sprovode,
• osposobljenosti civila za vršenje stručno vojnih poslova,
• cene reforme sektora bezbednosti pa samim tim i reforme sistema odbrane, u smislu postojanja plana i za to alociranih sredstava,
• udelu personalnih troškova u budžetu sa kojim sistem odbrane raspolaže.

Posebno se razgovaralo o primenjenoj metodologiji, te je postavljeno pitanje da li je moguće u brojkama objektivno izraziti mesto jednog aktera u sistemu bezbednosti.

U poslednjem, trećem panelu razgovarano je o dometima reforme Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije.