Napredak Srbije u poglavlju 24 meriti efektima na živote građana

{image1}

Srbija će u januaru 2017. godine dostaviti Evropskoj komisiji prvi izveštaj o sprovođenju aktivnosti u poglavlju 24, dok se izveštaj EU o tim aktivnostima očekuje u martu, ali mnogo bitnije od procenta ispunjenosti Akcionog plana je kakav će uticaj reforme imati na živote građana, istaknuto je na sastanak Radne grupe za poglavlje 24 u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji sa Pregovaračkom grupom za pitanja pravde, slobode i bezbednosti održanom 27. decembra 2016. u zgradi Narodne skupštine u Beogradu.

Direktorka BCBP je istakla da je Radna grupa za poglavlje 24 bila jedna od najaktivnijih u okviru NKEU i da je održano deset sastanaka pre otvaranja poglavlja, u želji da se Srbija što bolje pripremi i da EU što pre otvori pregovore.

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević je istakla da je odlučeno da u praćenje i sprovođenje akcionih planova za poglavlja 23 i 24 bude uključeno civilno društvo s obzirom da postoje odlična iskustva saradnje u izradi tih dokumenata i da ovo nije proces samo za vladu već za celo društvo.

{image2}

Ona je naglasila da zbog procedura EU dokumenta u pregovaračkom procesu do otvaranja poglavlja nisu u potpunosti dostupna javnosti. Miščević je istakla da je sporna oznaka „službeno“ u Uredbi o kancelarijskom poslovanju, zbog koje je reagovao Poverenik za informacije od javnog značaja, promenjena u „restriktivno“ u skladu sa evropskom pravnom terminologijom i da ostaje da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave utvrdi uputstvo za primenu ove oznake.

Predsednik Pregovaračke grupe za pitanja pravde, slobode i bezbednosti i državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Zoran Lazarov istakao je da je 2016. bila uspešna godina za poglavlje 24, podsećajući da je u julu to poglavlje otvoreno.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava i koordinator radne grupe NKEU za poglavlje 23 Milan Antonijević je istakao da je dobra komunikacija MUP-a sa udruženjima građana izuzetno značajna za uspeh u poglavljima 23 i 24 evrointegracija. On je rekao da je bitno otkoniti nedoumice oko metodologije merenja napretka jer to dovodi do određenih neslaganja kada je reč o ispunjenosti određene aktivnosti.

Na pitanje BCBP kako će se pratiti prelazna merila poput toga da policijske istrage treba da budu oslobođene političkog uticaja i upliva kriminala, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović je rekao da će se ona pratiti u izveštajima, kao i kroz ekspertske misije. Lazarov je istakao da potrebne aktivnosti za to prelazno merilo nisu izostavljene iz akcionog plana i da bi odgovor Srbije u vezi s tim mogao biti Zakon o policiji, kao i jasna struktura MUP-a.

U delu sastanka koji je bio zatvoren za javnost vođen je dijalog o pitanjima readmisije i regionalne saradnje u oblastima azila i migracija, kao i kontrole spoljnih granica i Šengena. Istaknuto je da se očekuje uskoro usvajanje zakona o azilu i strancima, kao i da je Vlada Srbije veoma zainteresovana da pristupi sporazumima o readmisiji sa zemljama porekla.

Sastanku je prisustvovalo više od 20 predstavnika državnih institucija i organizacija civilnog društva, kao i akreditovani mediji.

Događaj je organizovan uz podršku Misije OEBS u Srbiji  (www.osce.org/serbia) u okviru projekta „Podrška organizacijama civilnom društvu u praćenju reforme policije u Srbiji“.