Održana je promocija novih izdanja Centra za civilno-vojne odnose

U utorak, 8. jula, predstavljena su nova izdanja Centra za civilno-vojne odnose: studija „Privatne bezbednosne kompanije – prijatelj ili pretnja?“, zbornik izlaganja sa konferencije koja je održana u oktobru 2006, „Reforma sektora bezbednosti u Srbiji – dostignuća i perspektive“, novog broja časopisa „Bezbednost Zapadnog Balkana“ i prvog izdanja u okviru biblioteke „Beogradske studije bezbednosti“: „Teorija međunarodne politike“ Keneta Volca.

Bogoljub Milosavljević je upozorio kako nalazi istraživanja pokazuju da trenutno stanje u Srbiji, gde toliki broj zaposlenih u privatnom sektoru bezbednosti jeste van sistema, nije održivo. On je ocenio kako je slabost javnog sektora primetna i kritikovao postojanje „neprincipijelnih veza“ između pojedinih privatnih bezbednosnih kompanija i države.

Svetislav Basara je razmatrao dostignuća reforme sektora bezbednosti. On veruje kako je najveći pomak zabeležen na normativnom planu: institut demokratske civilne kontrole ušao je u Ustav; usvojeni su novi zakoni, o odbrani i o vojsci Srbije. Basari smeta činjenica da do istinske depolitizacije nije došlo. Zato on smatra kako je suštinski važno učiniti razliku između stručnjaka i političara. Na kraju se osvrnuo na izdvajanja namenjena vojsci iz budžeta Srbije i rekao, kako je neophodno da se ona povećaju zato što je to oslonac profesionalizacije.

Svetlana Đurđević-Lukić je govorila o novom izdanju časopisa „Bezbednost Zapadnog Balkana“. Ona se saglasila sa opredeljenjem uredništva da ovaj dvobroj bude posvećen problemima sa kojima se u ovom trenutku suočava Srbija, a kao njoj najzanimljiviji deo označila raspravu o odnosu bezbednosti i identiteta.

Predrag Simić je na kraju predstavio knjigu Keneta Volca „Teorija međunarodne politike“. Simić je u svom kritičkom osvrtu podsetio prisutne kako je Volcova knjiga pisana u vreme kada je blokovski konflikt dobio na intenzitetu i da zato i ne treba da čudi to što autor nije predvideo nestanak bipolarnog uređenja. Volc je svu pažnju posvetio velikim državama, naglasio je Simić, što ukazuje da je i on sam delio mišljenje da male države mogu preživeti samo ako se uklope u interese velikih. Njegov rad je, rekao je kraju Simić, poslužio kao inspiracija brojnim autorima koji pripadaju neorealističkoj školi mišljenja o međunarodnim odnosima.