Osam godina od Briselskog sporazuma – daleko od rešenja uz prostor za umereni optimizam

Ovo je istaknuto tokom diskusije o implikacijama Briselskog sporazuma i tome koliko smo danas bliži normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao povodom osmogodisnjice potpisivanja Brisleskog sporazuma u ponedeljak 19. aprila.

Tokom prvog panela je istaknuto da su, prema istraživanjima javnog mnjenja, građani Srbije pružali veliku podršku pregovorima u trenutku kada je potpisan Briselski sporazum. Kad je reč o integraciji Srba u institucije, policiju i pravosuđe – na prvi pogled je delovala uspešno i bila pozitivan primer, ali panelisti navode da u praksi ima mnogo problema i da integracija nije donela značajnu korist građanima jer Srbi i dalje nemaju poverenja u kosovske institucije.

Tatjana Lazarević, glavna urednica portala KoSSev, je istakla da vidi rezultate onoga što pretpostavlja da se odvija kao „tihi Briselski dijalog“, koji je ispod radara javnosti.

„Počelo je inicijativom Ričarda Grenela, pa je usledio Vašingtonski sporazum, a tu su i tehnički sporazumi Beograda i Prištine o nestalima, o tablicama, o električnoj energiji. Rezultata ima, ali ostaju van očiju javnosti“, smatra Lazarević.

Ona je dodala da mi živimo u hibridnoj realnosti u kojoj se sve vreme se insistira na razgovorima o dobrobiti građana, poverenju, razgovorima u pozitivnom tomu, a žmuri se na činjenicu da je javnost osam godina izložena lažnim vestima, polu istinama, visokoj politizaciji, porukama o etničkoj netoleranciji. Kako navodi, sve to dolazi od političkih lidera i kao naredni korak u normalizaciji odnosa navodi iskreni dijalog od koga treba krenuti dalje.

Izvršna direktorka platforme CiviKos Donika Emini navodi da smo ušli u političku fazu dijaloga.

“Edita Tahiri I Borko Stefanović su vodili tehnički dijalog, a sada ulazimo u političku fazu procesa u kojoj se otvaraju teža pitanja. Ni osam godina kasnije nemamo transparentnost procesa, a kada ne postoji transparentnost, nemamo ni inkluzivnost. Ono što je bilo osmišljeno da treba da se uradi za građane Kosova je bilo potpuno odvojeno od njihovih potreba i njihove stvarnosti”, navodi Emini.

Izvršna direktorka nevladine organizacije Nova socijalna inicijativa Jovana Radosavljević smatra da dijalog treba obnoviti jer je to jedini način da se ide napred u pronalaženju rešenja. Navodi da je narativ značajan i da je diskurs koji preovladava odgovornost političkih lidera.

“Glavni problem Briselskog sporazuma njegova „konstruktivna dvosmislenost“, što je dovelo do toga da svako na svoj način tumači tačke sporazuma i to je dovelo do problema koje imamo danas. Problem je samo sprovođenje sporazuma. Treba se vratiti i videti šta nije urađeno kako treba, ali imajući u vidu aktuelnu situaciju danas”, istakla je Radosavljević.