Preuzmite „Bezbednost Zapadnog Balkana“ broj 9-10!

U novom dvobroju „Bezbednost Zapadnog Balkana“ 9-10 posebnu pažnju smo posvetili događajima koji su obeležili minulo leto na međunarodnom i unutrašnjem planu. Tako možete pročitati da li je Rusija pobednik ili gubitnik rata u Gruziji (Jelena Radoman) i saznati koje su argumente koristile strane u sporu oko instaliranja radarske baze na teritoriji Češke Republike (Klara Bratova).

Bez postojanja adekvatnog zakonskog okvira koji bi štitio privatnost građana, dovoljnih tehničkih preduslova, opremljenosti i obučenosti državne administracije i konačno, bez ikakve javne rasprave o posledicama uvođenja biometrijskih sistema identifikacije, ova (intruzivna) tehnologija postala je sastavnim delom novih isprava koje su tokom leta izdavane građanima. Zbog svega toga prenosimo transkript diskusije „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“ koja je održana 3. marta 2008. godine u Medija centru i izazvala značajnu pažnju javnosti.

Džim Seroka, profesor međunarodne bezbednosti za BZB piše o tome kako „Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Rusija nisu uvek imali isto mišljenje o bezbednosnim događajima, razvoju i politici vođenoj na Zapadnom Balkanu“, te da „razlike u načinu na koji su SAD, EU i Rusija percipirali krize u Bosni i na Kosovu danas otežavaju opšti napredak“.

Zoran Kučeković kritički analizira intervencionizam i nasilnu demokratizaciju, kojima je Zapad, a pre svega SAD, pribegavao u periodu nakon završetka Hladnog rata. Za BZB, Kučeković zaključuje kako „savremena američka intervencionistička praksa zahteva ozbiljnu transformaciju i kritičko sagledavanje da bi zadovoljila kriterijume vođenja pravednog rata”.

Tokom proteklih meseci, Centar za civilno-vojne odnose objavio je dve značajne publikacije. Njihovi prikazi našli su se u novom dvobroju. „Privatne bezbednosne kompanije: prijatelj ili pretnja“ rezultat je istoimenog empirijskog istraživanja, prvog te vrste koje je sprovedeno u Srbiji. „Teorija međunarodne politike“ Keneta Volca predstavlja prvu knjigu u „Biblioteci Beogradske studije bezbednosti“, novopokrenute edicije u kojoj će se na jednom mestu naći klasična i neobjavjavljena dela iz ove oblasti, a sa druge radovi mladih autora koji tek ulaze u ovo istraživačko polje.

Poziv upućen svim autorima zainteresovanim za objavljivanje u BZB stalno je otvoren.