Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je panel diskusiju pod nazivom „Srbija i Ukrajina: Izazovi rata” koja je okupila eksperte iz Ukrajine i Srbije sa ciljem da razgovaraju o odnosima dve zemlje, proruskom narativu, kao i o poziciji Ukrajine i Zapadnog Balkana u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi nakon završetka rata. Moderatorka panela bila je Helena Ivanov, istraživačica analitičkog centra Henry Jackson Society. 

Odnosi dve zemlje od trenutka sticanja ukrajinske nezavisnosti 1991. godine do danas se mogu okarakterisati kao formalno prijateljski odnosi. Vrhunac prijateljstva i solidarnostije došao je sa NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavija 1999. godine, koja i danas važi za jednu od najtraumatičnijih epizoda savremene srpske istorije. Tokom te epizode, ukrajinska solidarnost se ispoljavala kroz pokušaje Ukrajine da bude nepristrasan medijator, osudu vojne intervencije bez mandata Saveta bezbednosti UN-a, kao i kroz pomoć koja je pružena.

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je započela u februaru 2022. godine, gurnula je Evropu u novu eru nestabilnosti. Osnove političkog i ekonomskog poretka kontinenta se menjaju, dok brutalan način na koji Rusija ratuje potkopava izglede za bilo kakvu saradnju između Moskve i evropskih država. Decenijama stare trgovinske veze su prekinute, transportni koridori preusmereni, a kontakata među ljudima manje je nego ikad. Evropa preoblikuje svoju bezbednosnu arhitekturu gledajući na Rusiju kao glavnu pretnju, dok Moskva svoju agresiju na Ukrajinu predstavlja kao odbrambeni rat sa dvoličnim Zapadom od koga zavisi sam njen opstanak.

Javno mnjenje u Srbiji i ruska meka moć neke su od tema analize koju su napisali viši istraživač BCBP Vuk Vuksanović, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Srđan Cvijić i gostujući istraživač BCBP Maksim Samorukov.

Koje su sličnosti, a koje razlike u spoljnopolitičkim pristupima Rusije i Kine Srbiji, čitajte u analizi stažiste BCBP Igora Mirosavljevića.

Organizacije okupljene oko Platforme Tri slobode oštro osuđuju agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i upozoravaju da je na delu flangratno kršenje normi međunarodnog prava. Pozivamo međunarodne aktere i humanitarne organizacije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi sprečile dalje stradanje civilnog stanovništva, a nadležne institucije Republike Srbije da u tome daju svoj doprinos, kao i da se pripreme za pružanje pomoći izbeglim licima. Takođe, pozivamo institucije Republike Srbije da se pridruže ostalim državama u Evropi u osudi agresije Ruske Federacije na Ukrajinu. Ovo je jedan od važnih trenutaka evropske solidarnosti i Srbija, ako želi da bude deo Evropske unije, mora da pokaže da deli njene vrednosti.

Koji narativi prate saradnju srpske vlade sa neliberalnim silama poput Rusije i Kine i kako su oni povezani sa zarobljavanjem države u Srbiji, čitajte u tekstu starijeg istraživača BCBP Vuka Vuksanovića.

Podela troškova za odbranu, Rusija i izazovi sa juga, odnosi sa EU i potencijalno članstvo Makedonije su uz veću pokretljivost snaga NATO glavne teme o kojima će se voditi razgovori tokom 28. po redu samita od osnivanja Alijanse.

Istraživač BCBP Marko Savković analizira najvažnija pitanja u vezi sa najavljenom izgradnjom fabrike složenih borbenih sistema u Srbiji.