Prevencija huliganizma u sportu: neophodna je simultana akcija

Predlog praktične politike „Na putu sprečavanja nasilja na sportskim priredbama: predlog regionalnog okvira saradnje“ koji su napisali istraživači Centra Saša Đorđević i Marko Savković predstavljen je u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku u petak, 3. decembra predstavnicima Narodne Skupštine Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), Ministarstva omladine i sporta (MOS) kao i Fudbalskog saveza Srbije (FSS).

Predlog se tiče osnivanja nove radne grupe SECI centra čiji bi rad isključivo bio posvećen prevenciji i suzbijanju huliganizma kao i kontakt tačke u nacionalnim jedinicama SECI centra u državama članicama (u Srbiji, to je Kancelarija Interpola u Beogradu). Pisanje predloga podržao je Nemački savet za spoljne poslove (DGAP) u okviru programa TRAIN (Think Tanks Providing Research and Advice through Interaction and Networking).

Prva je izlagala Ana Kosovac, predstavnica MOS i to o napretku ostvarenom u zaokruživanju pravnog okvira suzbijanja nasilja na sportskim priredbama. Ona je pritom podsetila na terminološku razliku koja postoji između nasilja u sportu i onog na sportskim događajima, upućujući na dva istraživanja koja je MOS podržalo. Naglasila je da je Savet za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama zasedao osam puta od 29. maja 2009. godine kada je uspostavljen. Veruje da su rezultati rada zadovoljavajući budući da je usvojen Akcioni plan suzbijanja nasilja, ali i usvojene izmene nekoliko zakona, redom, o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, krivičnog i o prekršajima.

Zatim je govorio glavni policijski inspektor Vladimir Stojanov iz Uprave policije MUP. Kao važno dostignuće izdvojio je da je kao jedan od 15 kriterijuma uspešne primene Strategije za razvoj sporta, uz razumevanje MOS naveden i odsustvo nasilja u sportu. Imenovao je zakone koji čine pravni okvir suzbijanja huliganizma posebno naglasivši da je onaj o sprečavanju nasilja usaglašen sa istoimenom konvencijom Saveta Evrope. Dodao je kako je Zakonom kao specifična vrsta zaštitne mere predviđena i zabrana prisustva utakmici. „MUP permanentno prati navijačke grupe“, zaključio je Stojanov, „ali je problem da se nasilje izmestilo na ulice“. Njegov kolega Aleksandar Gargenta dodao je kako MUP od 2004. godine izrađuje statističke analize o broju incidenata na javnim skupovima, od kojih 76% imaju sportski karakter.

Narodni poslanik i član Odbora za bezbednost Željko Ivanji svoju pažnju posvetio je kontekstu u kome se nasilje ispoljava. Složio se sa ranijom ocenom ministarke Snežane Samardžić-Marković da „suzbijanje huliganskog nasilja proteklih godina nije bio prioritet države“. Ukazao je na sporost rada sudova i upitao da li je sankcija najbolja mera. On je upozorio kako su nasilne grupe organizovane kao vojska koja se može politički zloupotrebiti. Ivanji je na kraju rekao kako neka vrsta konsenzusa ipak postoji, jer je u Skupštini prilikom usvajanja Zakona postignuta saglasnost svih poslanika.

U raspravu se uključio i komesar za bezbednost Fudbalskog saveza Srbije Milivoj Mirkov. On je pozvao da se sport odvoji od politike i kako bi plastično prikazao koliki izazov prevencija, odnosno suzbijanje huliganizma predstavlja, govorio o slučaju iz Đenove. Razmena informacija je i tom prilikom postojala, smatra Mirkov. Problem je bio u efikasnosti, odnosno blagovremenoj intervenciji.

Predlog praktične politike možete preuzeti u prilogu.

O predlogu je izvestila i Politika, pratite link http://www.politika.rs/rubrike/sportski-dan/Predlog-za-regionalnu-saradnju-protiv-nasilja-u-sportu.lt.html .