Bolje sprečiti nego ubijati

Svirepo ubistvo Tijane Jurić pokrenulo je, na kratko, debatu o pitanju bezbednosti u Srbiji. Tijana nije prva, a nažalost, ni poslednja žrtva brutalnog seksualnog napada koji se desio na javnom mestu. Iako se  bezbednosni problemi tiču oba pola, važno je naglasiti da su žene i devojčice na ulici najčešće žrtve seksualnog nasilja od strane muškaraca. Studije sprovedene u inostranstvu ukazuju da su puste ulice, napušteni i prazni prostori, autobuske stanice, parkovi, nepregledna stepeništa i liftovi najčešća mesta na kojima se dešavaju seksualni napadi na žene. Zato ne čudi što veliki broj žena izbegava određene ulice u svom gradu plašeći se da i same mogu biti napadnute i silovane.

Kako bi žene bile bezbednije u javnom prostoru, važno je razumeti razliku između bezbednosnih pretnji za žene i muškarce i odgovoriti na njihove specifične bezbednosne potrebe. Mnoge zapadne zemlje su uvidele važnost toga, pa su uvele određene mere kako bi unapredile sigurnost i umanjile faktore koji izazivaju osećaj ugroženosti u javnom prostoru. U Montrealu, na primer, bezbednost žena i njihov lični osećaj sigurnosti povećan je tako što žene koje noću same putuju autobusom imaju pravo da ga zaustave i izađu između zvaničnih stanica, tj. bliže svojim domovima. Pored osvetljavanja ulica, uređivanja parkova i poboljašanja gradske infrastrukture, velika pažnja je posvećena i povećanju stepena poverenja u rad policije.

Da se u Srbiji žene osećaju manje bezbedno potvrđuju i istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku sprovedena 2011, 2012, i 2013. godine. Podaci pokazuju da se žene u Srbiji osećaju manje sigurno u odnosu na muškarce u mestu u kome žive, kao i kada hodaju ulicama u svom komšiluku. Kao glavne uzroke nebezbednosti žene navode prvenstveno porast uličnog kriminala i nasilja, potom lošu ekonomsku situaciju i narkomaniju, dok je muškarcima na prvom mestu loša ekonomska situacije, zatim porast uličnog kriminala i nasilja i loš rad državnih organa.

Logično je pretpostaviti da će tragični događaj koji se desio petnaestogodišnjakinji iz Bajmoka dodatno povećati strah i osećaj nesigurnosti u javnom prostoru među ženama i devojčicama. Umesto što politički funkcioneri debatuju o uvođenju smrtne kazne, trebali bi svoju političku odgovornost da usmere ka merama koje će doprineti prevenciji nasilja. Policija  bi trebalo da analizira broj i vrstu krivičnih dela koja se dešavaju na javnim mestima, sa posebim fokusom na to da li su žrtve muškaraci ili žene. Pored pola potrebno je analizirati i druge karakteristike koje utiču na bezbednosne potrebe žena i muškaraca, kao što su seksualna orijentacija, etnička pripadnost, socijalni status i uzrast. Jedino na taj način policijska služba može da identifikuje rizična mesta i stekne detaljniji uvid u konkretne situacije koje ugrožavaju bezbednost i stvaraju osećaj nesigurnosti.

Važno je da inicijative koje se tiču bezbednosti ne budu predmet odgovornosti samih žena ili roditelja nego odgovornost čitave zajednice, a pogotovu onih institucija koje su zadužene da štite bezbednost svih građanki i građana.

Tekst, objavljen u dnevnom listu Danas, možete pročitati ovde.