Civilno-vojni odnosi i načela civilne kontrole vojske

Od vremena dokumenta Magna carta (Velike povelje o slobodama), preko Dušanovog zakonika, pa do vremena najnovije povelje – pravnog akta kojim se regulišu politički odnosi u Evropi budućnosti – Pariske povelje za novu Evropu, civilna kontrola vojske jedan je od osnovnih principa na kojima su počivala i na kojima će počivati prosperitetna i moderna društva.

Civilna kontrola vojske definisana je kao jedan od preduslova za uključivanje u postojeće oblike evropskih integracija. Isto važi i za pristupanje Partnerstvu za mir i NATO.

Ostaje, dakle, da se nove demokratije, u sklopu opšte društvene transformacije iz autoritarnih u demokratske sisteme, prilagode i parlamentarnom modelu civilne kontrole vojske da bi mogle biti uključene u savremene evropske političke, ekonomske i vojne integracione procese. Ko uspostavi uspešne instrumente i procedure civilne kontrole vojske, ispuniće jedan od preduslova za uključivanje u glavne tokove modernizacije društva i odbrane. Ko to ne učini uspešno, ostaće na sporednom koloseku da, sa velikim zakašnjenjem, sačeka neki povoljniji sticaj unutrašnjih okolnosti.

Autor teksta je Milorad Timotić, član Upravnog odbora BCBP. Tekst je deo publikacije „Civilna kontrola vojske i policije“ koju možete preuzeti na linku.