Detektor laže i paralaže: narativ o borbi protiv organizovanog kriminala u funkciji zarobljavanja države

Ovaj izveštaj ima za cilj da analizira narativ o borbi protiv organizovanog kriminala, tačnije priču koju u javnost plasiraju nosioci vlasti o ovoj temi, sa ciljem da utvrdi kako se ona koristi za zarobljavanje države. Preciznije, analiza pokušava da odgovori na pitanje o tome kako se u okviru objavljenog rata mafiji poligraf zloupotrebljavao sa ciljem da suspenduje pravosudne institucije, “opere” jedne u očima javnosti ili, pak, kriminalizuje druge van zakonom utvrđenog krivičnog postupka, kao i kakve je posledice imao ovakav pristup borbi protiv organizovanog kriminala.

Otkako je 19. oktobra 2020. godine predsednik Srbije na svom Instagram profilu objavio konačni obračun države sa organizovanim kriminalom, zvanično je otpočeo takozvani rat protiv mafije.1 Najavljen nakon serije nerešenih ubistava na ulicama gradova Srbije, koje su poznavaoci prilika mahom karakterisali kao mafijaške likvidacije, ovo je ispočetka delovalo kao marketinški potez u susret formiranju nove Vlade. Ovakvom shvatanju išla je u prilog i činjenica da ovo nije prvi put da predstavnici vlasti najavljuju rat mafiji. Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova sličan rat mafiji objavio je pre skoro četiri godine, pod sličnim okolnostima.

U ovom ratu države protiv mafije, jedan junak se posebno istakao. Reč je o detektoru laži, svemoćnom poligrafu, koji se kao vrhovni arbitar istine izdašno koristio prethodnih meseci. Umesto dugotrajnih sudskih postupaka, sprovođenja složenih istraga i pribavljanja dokaza valjanih pred sudom, poligraf su koristili najviši državni funkcioneri kao jednostavno oruđe da se direktno građanima dokaže da li neko govori istinu ili laže, kao i da se nepogrešivo utvrdi nečija krivica ili nevinost. Sudske procese zamenili su medijski performansi, u kojima se debatovalo o tome ko je poligrafsko ispitivanje prošao a ko ga je odbio, političari su se nudili da se podvrgnu ispitivanju ili su se međusobno prozivali kako to ne smeju da urade, a sve sa ciljem navodne borbe protiv organizovanog kriminala.

Izradu analize finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Za sadržaj odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.