Mladi, oružje i bezbednost: Analiza mera uvedenih nakon višestrukih ubistava 3. i 4. maja

Javni poziv za predaju oružja je dao rezultate u smislu velikog broja prikupljenog oružja, ali se postavlja pitanje zbog čega i prethodne akcije nisu bile tako uspešne. Upitno je i zbog čega trenutno nema kampanja koje bi se bavile edukacijom građana na temu opasnosti od oružja i načina na koji se njime raspolaže.

Mere za bezbednost mladih bile su više deklarativne (oštrija kaznena politika) ili formalne prirode (osnivanje saveta i radnih grupa), i jedina mera koja je bila odmah sprovedena i građanima vidljiva je prisustvo policije u školama. Moguće je da se deo učenika, školskog osoblja ili roditelja zbog ovoga osećao bezbednijim, ali nema dokaza da je prisustvom policije smanjeno nasilje. Ovom merom, kao i merama vezanim za kontrolu oružja, obim rada policije opšte nadležnosti se u velikoj meri povećao, čime se stvara klima koja pogoduje pojavi drugih oblika kriminala.

Iako je od usvajanja mera prošlo više od šest meseci, većina ih nije sprovedena. Za neke su neophodne izmene zakona, poput pooštravanja kazni za dela u vezi sa oružjem ili smanjenja starosne granice kada je u pitanju krivična odgovornost. Ipak, istraživanja i iskustva drugih zemalja ne govore u prilog tome da bi se oštrijom kaznenom politikom rešili problemi nasilja ili oružja.

Zaključci navode da su mere bile motivisane političkim interesima da se zadovolji javnost, i da ih nisu doneli profesionalci iz oblasti javne bezbednosti, pravosuđa ili školstva, zbog čega je neke bilo nemoguće primeniti (zabrana pristupa Dark vebu, kontrola oružja u kratkom roku) dok su neke, pak, neodržive po sistem (prisustvo policije u školama, testiranje učenika na psihoaktivne supstance).

Analiza podataka sa regionalne platforme Armed Violence Monitoring Platform, koja beleži medijski ispraćene incidente uz upotrebu vatrenog oružja, ukazuje na to da se broj ovakvih incidenata nakon 3. i 4. maja nije u bitnoj meri promenio, što potvrđuju i drugi izvori podataka.

Rezultati istraživanja javnog mnjenja govore da je broj građana koji nisu zadovoljni merama malo veći od broja onih koji to jesu. Zadovoljstvo bezbednosnim merama u školama je manje (47% ispitanika) u odnosu na zadovoljstvo merama koje se tiču kontrole vatrenog oružja (54% ispitanika). Kada se posmatra period od šest meseci nakon donošenja mera, zadovoljstvo građana se ozbiljno smanjuje – 44% ih je zadovoljno merama, dok 56% nije.

Vidljiv je pad poverenja u institucije u odnosu na prošlogodišnje istraživanje: policiji veruje 63% građana (u odnosu na 76% 2022. godine), sudovima 49% (57%), a tužilaštvu 50% (56%). Takođe, percepcija bezbednosti u odnosu na okruženje smanjila se na svim nivoima: u domovima građana, u naseljima u kojima žive, kao i u Srbiji generalno. Konačno, anketa je pokazala i to da se sada više građana oseća ugroženim od pojava poput ubistva (56%) i nelegalnog posedovanja oružja (61%) nego što je to bio slučaj 2022. godine (ubistvo 49%, nelegalno posedovanje oružja 54%).