PUBLIKACIJA: Analiza

Feministička spoljna politika u praksi: Uvođenje institucionalnog okvira za implementaciju u postjugoslovenskoj sferi

U poslednjih nekoliko godina, sve više donosilaca odluka i kreatora politika prati neumorne aktivnosti zagovornika rodne ravnopravnosti: postoji snažno interesovanje za feministička gledišta i napore za rodnu ravnopravnost, barem verbalno.

U svom koalicionom sporazumu iz 2021. odine, nemačka Vlada je najavila da želi da „ojača prava, resurse i zastupljenost žena i devojčica na globalnom nivou i podrži socijalnu raznolikost“. „U skladu sa feminističkom spoljnom politikom“ (Bundeserigung 2021), nadovezujući se na model Feminističke spoljne politike (FSP) koji je prvi put uvela Vlada Švedske 2014. godine. Na Međunarodni dan žena 2023. g, Slovenija se takođe verbalno obavezala na FSP, kao jedna od poslednjih zemalja koja je najavila feministički pristup spoljnoj politici i prva u Centralnoj i Istočnoj ili Jugoistočnoj Evropi.

Dok feminističke spoljne politike ubrzano niču širom sveta, jaki antifeministički savezi i antirodni diskursi istovremeno ponovo imaju značajan uticaj i prihvatanje u većinskoj populaciji sa opipljivim pravnim posledicama, na primer, kroz ograničavanje reproduktivnih prava za žene.

Fullscreen
Skip to PDF content

 

Tagovi: Feministička spoljna politika

DETALJI

DATUM: 01.03.2024

TEME: BCBP, Feministička spoljna politika, Spoljna politika

VRSTA: Analiza

AUTORI

PODELITE

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Antisistemski ekstremizam u Srbiji

    Datum: 06.02.2026.

    Autor: Isidora Stakić |

    Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.

  • Špijunski softver – negacija ljudskih prava pod izgovorom „bezbednostiˮ

    Datum: 26.01.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Analiza polazi od shvatanja da je špijunski softver po svojoj prirodi neselektivan, sveobuhvatan i prikriven nadzorni alat, strukturno nespojiv sa principima nužnosti, srazmernosti i ciljanosti obrade podataka.

  • Građani Srbije o bezbednosnim, socioekonomskim i političkim izazovima: strani uticaji i uloga EU u Srbiji

    Datum: 27.12.2025.

    Autor: Predrag Petrović |

    Ova publikacija analizira percepcije građana Srbije o savremenim bezbednosnim, političkim i socioekonomskim izazovima Srbije, sa posebnim fokusom na unutrašnje ranjivosti, spoljne uticaje i ulogu Evropske unije (EU), iz ugla građana Srbije.