PUBLIKACIJA: Analiza
Feministička spoljna politika u praksi: Uvođenje institucionalnog okvira za implementaciju u postjugoslovenskoj sferi
U poslednjih nekoliko godina, sve više donosilaca odluka i kreatora politika prati neumorne aktivnosti zagovornika rodne ravnopravnosti: postoji snažno interesovanje za feministička gledišta i napore za rodnu ravnopravnost, barem verbalno.
U svom koalicionom sporazumu iz 2021. odine, nemačka Vlada je najavila da želi da „ojača prava, resurse i zastupljenost žena i devojčica na globalnom nivou i podrži socijalnu raznolikost“. „U skladu sa feminističkom spoljnom politikom“ (Bundeserigung 2021), nadovezujući se na model Feminističke spoljne politike (FSP) koji je prvi put uvela Vlada Švedske 2014. godine. Na Međunarodni dan žena 2023. g, Slovenija se takođe verbalno obavezala na FSP, kao jedna od poslednjih zemalja koja je najavila feministički pristup spoljnoj politici i prva u Centralnoj i Istočnoj ili Jugoistočnoj Evropi.
Dok feminističke spoljne politike ubrzano niču širom sveta, jaki antifeministički savezi i antirodni diskursi istovremeno ponovo imaju značajan uticaj i prihvatanje u većinskoj populaciji sa opipljivim pravnim posledicama, na primer, kroz ograničavanje reproduktivnih prava za žene.
Skip to PDF content
Tagovi: Feministička spoljna politika
DETALJI
AUTORI
PODELITE
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 24.04.2026.
Autor: Jelena Pejić Nikić |
Beogradski centar za bezbednosnu politiku upozorava da način sprovođenja javne rasprave i sadržaj Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima ne ispunjavaju osnovne standarde transparentnosti, inkluzivnosti i reformskih obaveza Srbije, te ignorišu ključne probleme u radu policije u praksi.
Datum: 20.04.2026.
Autor: Jelena Pejić Nikić |
Beogradski centar za bezbednosnu politiku ukazuje na proceduralne propuste, manjak transparentnosti i obrazloženja o usklađivanju sa EU standardima u Nacrtu zakona o obradi podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.
Datum: 06.02.2026.
Autor: Isidora Stakić |
Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.
