Kako osloboditi zarobljenu državu u Srbiji? Ka bezbednosnim institucijama i spoljnoj politici u službi građana

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) bila je među prvim organizacijama u Srbiji koja je uočila ovaj negativan trend, te je tokom 2019. i 2020. detaljno istražila i dokumentovala ulogu bezbednosno-obaveštajnih službi, policije, vojske i privatnih bezbednosnih kompanija u zarobljavanju države, kao i nemoć nadzornih i kontrolnih organa.

U narednom istraživanju, sprovedenom 2021. godine, utvrdili smo da je vlast Srpske napredne stranke na čelu sa Aleksandrom Vučićem okončala zarobljavanje države, te da su bezbednosne institucije danas u službi očuvanja takvog stanja. Istražili smo i spoljnopolitičke aspekte ovog negativnog procesa. Istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo BCBP takođe su utvrdila da je većina građana Srbije svesna da je Srbija zarobljena država, odnosno da političari organizovani u interesne grupe, zajedno sa finansijski moćnim akterima, koriste državne institucije kako bi dodatno ojačali svoju političku i finansijsku moć, a sve to na veliku štetu građana.

S obzirom na to da su državne institucije duboko zarobljene, čega su svesni i građani, odlučili smo da se ne bavimo daljim dokumentovanjem ovog procesa, već da u ovom istraživanju utvrdimo na koji način ustrojiti bezbednosne institucije i ojačati njihove spoljne nadzirače tako da one više ne budu lak plen političkih i finansijskih moćnika. Drugim rečima, želeli smo da utvrdimo kako osigurati da bezbednosne institucije rade u interesu građana, kako to nalaže i Ustav Srbije. Polazna tačka ovog poduhvata bili su nalazi prethodno pomenutih istraživanja BCBP-a, u kojima smo utvrdili koje su to „sive zone” i „veto tačke” unutar sektora bezbednosti, odnosno koja su pravna i institucionalna rešenja omogućila (lako) zarobljavanje bezbednosnih institucija. Rešenja za preuređenje ovih sivih zona proverili smo sa sagovornicima, bivšim i sadašnjim zaposlenim u bezbednosnim institucijama, pravosuđu, diplomatama, novinarima, advokatima i političarima, te predstavnicima civilnog društva. Intervjui su nam pomogli da potvrdimo, ali i opovrgnemo svoje pretpostavke.

Preporuke do kojih smo došli ovim istraživanjem namenjene su nosiocima političke vlasti u državi, koji budu želeli da reformišu bezbednosne institucije Srbije.