PUBLIKACIJA: Analiza
(Ne)poverenje i (ne)sigurnost u drugoj godini pandemije – Stavovi građana Srbije prema pandemiji COVID-19
Šta građani Srbije misle o pandemiji? Kakvi su im stavovi o vakcinaciji? Da li imaju poverenje u institucije koje su upravljale krizom izazvanom pandemijom? Ovo su neka od pitanja na koja odgovore možete pronaći u analizi stavova građana na ove teme.
Istraživanje javnog mnjenja u Srbiji o upravljanju pandemijom COVID-19, o procesu imunizacije stanovništva, kao i o uticaju pandemije na rad institucija i stanje demokratije obavljeno je u periodu relativno mirnog epidemiološkog stanja, neposredno pre velikog talasa krajem 2021. i početkom 2022. godine, kada je registrovan rekordan broj novozaraženih građana ovim virusom. Istovremeno, istraživanje je urađeno u periodu kada je svim punoletnim građanima bila ponuđena tzv. buster ili treća doza vakcine protiv COVID-19. Posmatrani period obeležila je politička i bezbednosna kriza na Kosovu, pa pandemija nije bila u fokusu javne i političke diskusije. U međuvremenu, zbog postepenog smirivanja situacije u vezi sa samim tokom pandemije, a pre svega zbog smanjivanja broja novozaraženih i smrtnih slučajeva, stvoren je prostor za analizu i procenu upravljanja pandemijom.
Podaci predstavljeni u izveštaju proizilaze iz istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana (BBZB). BBZB je nova regionalna inicijativa koju je Kosovski centar za bezbednosnu politiku pokrenuo 2020. godine, u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku (BCBP) u Srbiji i Centrom za proučavanje demokratije i upravljanja (CPDU) u Albaniji. Inicijativu podržava Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).
Tagovi: COVID 19, javno mnjenje, Pandemija, upravljanje pandemijom
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 13.06.2024.
Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |
Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.
Datum: 25.12.2023.
Autor: Dušan Stanković |
Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.
Datum: 19.09.2023.
Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |
U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.
