Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi: čin drugi

Zbog štete koju zarobljavanje države nanosi javnom interesu, veoma je važno istraživati i pomno pratiti ovaj proces u sektoru bezbednosti Srbije. BCBP je prva organizacija u Srbiji koja je ukazivala na ovaj negativan proces i na ulogu koju sektor bezbednosti u njemu igra, te je i realizovao prvo istraživanje na ovu temu, čiji nalazi se mogu naći u studiji pod nazivom „Zarobljavanje sektora bezbednosti u Srbiji”. Studija koja se nalazi pred vama predstavlja nastavak tog istraživanja. U njoj smo pratili i dokumentovali dalje zarobljavanja države i ulogu bezbednosnih institucija u tom negativnom procesu. Istraživanjem smo obuhvatili period od početka 2020. do novembra 2021. godine, a njime su obuhvaćeni politički kontekst zarobljavanja države, službe bezbednosti, policija, vojska i Ministarstvo odbrane, u okviru koga je analizirano zarobljavanje namenske industrije, te skupštinski nadzor nad sektorom bezbednosti. S obzirom na to da akteri zarobljavanja države nastoje da obezbede međunarodnu podršku za svoj poduhvat, te da koriste i iskustva drugih zarobljenih država, analizirali smo i spoljnopolitički aspekt zarobljavanja države, što je novina u odnosu na prethodno istraživanje.

U prethodnih godinu i po dana postalo je belodano da je Srbija zarobljena država, a da sektor bezbednosti predstavlja jednо od najvažnijih sredstava u očuvanju i cementiranju takvog stanja. Bezbednosne institucije postale su instrument očuvanja vlasti vladajuće partije tako što su učestvovale u razbijanju opozicionih protesta, tajnom nadzoru, zastrašivanju i diskreditovanju kritičara vlasti. One su se, takođe, starale da sumnjivi poslovi ljudi bliskih vladajućoj partiji teku nesmetano, a da glavni akteri umešani u ove aktivnosti prođu bez političke, odnosno pravne odgovornosti. Nastavljen je i trend uvećanja izdataka za sektor bezbednosti dodatnom preraspodelom sredstava kroz rebalanse budžeta. Narodna skupština, koja sa svojim odborima treba da predstavlja jednu od glavnih institucija demokratskog nadzora nad sektorom bezbednosti, pretvorila se u instrument za iskazivanje podrške vladajućoj partiji, te za javno napadanje i diskreditovanje svih onih koji argumentovano kritikuju rad vlasti. Prethodno rečeno posledica je i činjenice da je opozicija bojkotovala parlamentarne izbore održane u junu 2020. godine zbog nepostojanja minimalnih uslova za održavanje pravičnih izbora. Zbog svega toga Srbija je u rangiranju različitih globalnih indeksa u oblasti demokratije,vladavine prava, ljudskih prava i sloboda nastavila pad, te tako, prvi put nakon 2003. godine, u rangiranju Fridom hausa nije svrstana u „delimično konsolidovane demokratije”, već u kategoriju „hibridnih režima”, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu. Kako bi legitimisala takvo stanje, vladajuća partija je nastavila da održava i jača spoljnopolitičke veze sa nedemokratskim režimima.

Izradu publikacije finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Za sadržaj odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.