PUBLIKACIJA: Analiza
Simultanka na Bliskom istoku: Regionalne strateške posledice rata Izraela i Hezbolaha
Cilj ovog izveštaja je da istraži pozadinu sukoba između Hezbolaha i Izraela, kao i kontekst njihovog poslednjeg sukoba. U njemu se tvrdi da uzroci i posledice tog rata imaju domaće i šire regionalne i međunarodne dimenzije.
Posledice rata se sagledavaju analizom porekla, napretka i ishoda sukoba na domaćem i regionalnom nivou, kao i njegovog odjeka na međunarodnoj sceni. Osim toga, navode se i političke preporuke za rešavanje ovih izazova, posebno u Libanu, uz fokus na obuzdavanje Hezbolaha i jačanje državne uprave.
U izveštaju se navode dva glavna nalaza: kao prvo, sukob osvetljava duboke geopolitičke međusobne veze koje postoje na Bliskom istoku, ilustrujući kako nestabilnost u jednoj državi može da dovede do nemira u čitavom regionu i ugrozi njegovu sveukupnu stabilnost. Drugo, naglašava se hitna potreba za pažljivo razmotrenim i dobro informisanim politikama radi rešavanja složenosti i međuzavisnosti koje su svojstvene ovom regionu.
Skip to PDF contentTagovi: Bliski istok, Rat Izraela i Hezbolaha
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 24.04.2026.
Autor: Jelena Pejić Nikić |
Beogradski centar za bezbednosnu politiku upozorava da način sprovođenja javne rasprave i sadržaj Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima ne ispunjavaju osnovne standarde transparentnosti, inkluzivnosti i reformskih obaveza Srbije, te ignorišu ključne probleme u radu policije u praksi.
Datum: 20.04.2026.
Autor: Jelena Pejić Nikić |
Beogradski centar za bezbednosnu politiku ukazuje na proceduralne propuste, manjak transparentnosti i obrazloženja o usklađivanju sa EU standardima u Nacrtu zakona o obradi podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.
Datum: 06.02.2026.
Autor: Isidora Stakić |
Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.
