Stavovi građana Srbije o odnosima s Kosovom i Albanijom – analiza istraživanja javnog mnjenja

Odnosi Srbije i Kosova sveli su se na pregovore u Briselu uz posredovanje EU. Posle dužeg zastoja, činilo se da su se pregovori Beograda i Prištine vratili na “pravi kolosek” i to nakon imenovanja posebnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka. Na nastavak dijaloga uticao je i drugačiji pristup SAD Balkanu nakon predsedničkih izbora i imenovanja novog izaslanika SAD za Balkan Gabrijela Eskobara. Uprkos snažnoj želji međunarodne zajednice da se glavni pregovarači Srbije i Kosova vrate za pregovarački sto, činilo se da srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti nisu voljni napraviti iskorak. Njihov prvi susret u junu 2021. u Briselu nije bio ohrabrujući jer je otkrio lične animozitete koji su pretili da dijalog dovedu ponovo u ćorsokak. Bez jasne perspektive pridruživanja EU, odnosno bez opipljive ‘šargarepe na kraju štapa’, čini se da su oba lidera manje motivisana za donošenje hrabrih odluka. Akteri su u prethodnom periodu bili više angažovani u proizvodnji i upravljanju krizama, a ne u nastojanju da se dođe do konačnog rešenja i napretka u pridruživanju EU. Sve u svemu, deset godina nakon početka dijaloga, malo je prostora za optimizam jer su odnosi Srbije i Kosova na najnižem nivou i brojni sporazumi nisu u potpunosti sprovedeni, dok je primena odredbi Briselskog sporazuma o Zajednici opšina sa srpskom većinom još uvek na čekanju.

Podaci predstavljeni u izveštaju proizilaze iz istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana (BBZB). BBZB je nova regionalna inicijativa koju je Kosovski centar za bezbednosnu politiku pokrenuo 2020. godine, u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku (BCBP) u Srbiji i Centrom za proučavanje demokratije i upravljanja (CPDU) u Albaniji. Inicijativu podržava Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).