Totalna odbrana

Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane usvojene krajem 2019. godine predviđaju uvođenje koncepta totalne odbrane u Srbiji. Strateškim dokumentima ovaj pojam nije precizno obrazložen, niti je objašnjeno šta će totalna odbrana podrazumevati u praksi. Kako ne postoji univerzalan model totalne odbrane u svetu, ovaj pojmovnik ima za cilj da kroz primere iz uporedne prakse identifikuje elemente koje najčešće koriste države koje su usvojile koncept totalne odbrane. Neke od država koje primenjuju ovaj koncept su Švedska, Singapur, Estonija, Litvanija, Izrael, Norveška, Švajcarska, Austrija i druge.

Totalna odbrana je skup svih vojnih i civilnih aktivnosti pripreme države i društva za krizne situacije. Koncept podrazumeva visok nivo spremnosti države i društva da se odbrane u slučajevima velikih opasnosti i katastrofa poput rata, kriza (ekonomskih, političkih, zdravstvenih, ekoloških) ili prirodnih nepogoda. Primena koncepta znači da u ratnom ili vanrednom stanju, svi delovi društva, kako vojni, tako i civilni, budu uključeni u odbrambene napore. Totalna odbrana podrazumeva da su, u slučaju krize, sve društvene ustanove, od  oružanih snaga, policije, parlamenta, vlade, vladinih agencija, lokalnih samouprava, zdravstvenog sistema, pa do organizacija civilnog društva, preduzetnika, ali i pojedinaca, spremne za odbranu države.

Totalna odbrana se ostvaruje različitim kombinacijama posebnih elemenata od kojih su najčešći civilna, ekonomska, psihološka, sajber i socijalna odbrana, snage teritorijalne odbrane i obavezno služenje vojnog roka.

Pojmovnik je objavljen uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju u okviru projekta “Jačanje mladih za promociju bezbednosne politike”. Stavovi izneti u pojmovniku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Misije OEBS-a u Srbiji i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju.