Ustavna reforma pravosuđa u Srbiji

U okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom Srbija se Akcionim planom za Poglavlje 23(pravosuđe i osnovna prava) iz 2016. obavezala na izmenu Ustava u oblasti pravosuđa. Cilj najavljenih izmena je depolitizacija ove oblasti i jačanje nezavisnosti pravosuđa kao treće grane vlasti.

Otklanjanje političkog uticaja, međutim, nije bilo predmet rasprave u okviru konsultativnog procesa koji je Ministarstvo pravde otvorilo sredinom 2017. godine. Stoga su strukovna udruženja i organizacije civilnog društva ubrzo napustile ovaj proces. Ministarstvo pravde je 22. januara 2018. godine objavilo Radni tekst amandmana na Ustav Republike Srbijei otvorilo novi krug javne rasprave o predloženom tekstu.

Kako bi se izmenama Ustava postigli proklamovani ciljevi i ispunile obaveze koje je Republika Srbija preuzela, potrebno je u da se u konsultacije o amandmanima na Ustav RS ponovo uključe strukovna udruženja i deo civilnog društva kako bi konsultativni proces postao kvalitetniji i kako bi se omogućila argumentovana rasprava.

Kao doprinos takvoj raspravi, tekst Marine Matić Bošković analizira  pojam sudova i javnih tužilaštava i standarde nezavisnosti pravosuđa, te sadrži predloge za unapređenje ustavnih odredaba o izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija, probnom mandatu, pravosudnim savetima i uređenju javnog tužilaštva.

Neophodno je građanima približiti značaj nezavisnog pravosuđa i njegovu ulogu. Primetno je da poslednjih desetak godina postoji negativna kampanja protiv pravosuđa, koja se u fazama reforme pojačava. Civilno društvo, akademska zajednica i profesionalna udruženja morali bi u narednom periodu da osmisle način na koji će građanima prikazati pravosuđe u drugačijem svetlu i pojasniti da je pravično suđenje moguće samo u nezavisnim pravosudnim sistemima, a ne u onim koja se nalaze pod „starateljstvom” izvršne ili zakonodavne grane vlasti.