Vojska Srbije 2000-2008

Nesporno je to da je Vojska Srbije naslednik svih ključnih, socijalnih i profesionalnih, obeležja svojih prethodnica. Odatle su tokovi i dometi njene reforme bili i još uvek jesu u znatnoj meri uslovljeni prirodom i sadržajem (po)ratnog nasleđa (srpskih) vojski koje su joj prethodile. U ništa manjoj meri ovi su dometi zavisili od tempa i dometa, pa time i od teškoća, konsolidacije demokratije u Srbiji nakon svrgavanja režima Slobodana Miloševića (oktobar 2000).

U skladu sa tim, i reforme koje su se dogodile u Vojsci Srbije treba posmatrati i analizirati kao nastavak ranije započetih ili (ne)ostvarenih promena u VJ i VSCG. Kao što se, uostalom, i tekući zastoji u reformi VS dobrim delom mogu objasniti tek na osnovu analize propusta i razloga za (ne)činjenje onih koji su posle 2000. godine vladali Srbijom, SRJ i SCG. Odatle su tokom poslednjih osam godina promene u Vojsci (vojskama) bile pod snažnim uticajem političkih potresa u Srbiji i bivstvovanja u zajednici sa Crnom Gorom. Ne čudi, stoga, to da je pristup (novih) vladajućih elita reformi zatečene vojske sve vreme i presudno zavisio od njihovih dnevnopolitičkih potreba i interesa. Da bude teže, sve se to odvijalo u postkonfliktnom i postautoritarnom kontekstu.

Zahvaljujući svemu tome, reforma Vojske je dugo bila usporena, pored ostalog, i zbog manjka jasnih ustavnih i zakonskih odredbi kojima bi valjano bili uređeni njen položaj, misije i zadaci. Dodajmo tome i činjenicu da civilni lanac komandovanja vojskom nije bio precizno utvrđen, kao i činjenicu da je ona u praksi bila van domašaja demokratske civilne kontrole.

Kompletan tekst možete pročitati na ovom linku.