Žene, rodni odnosi i klimatske promene

Rezolucijom 1325 UNSB se prvi put na tako visokom međunarodnom nivou afirmiše tzv. ljudska dimenzija bezbednosti. To je uticalo na promenu tradicionalnog koncepta bezbednosti koji podrazumeva ulaganje znatnih sredstava u vojsku i policiju kao ključne učesnike, dok građani, posebno žene, ostaju manje-više nevidljivi. Mogu se identifikovati različite dimenzije ljudske bezbednosti kao što su lična, prehrambena, zdravstvena, kulturna, politička, ekonomska, ekološka i bezbednost zajednice te da je lokalni nivo najadekvatniji kontekst njihove realizacija.

Ekološke pretnje bezbednosti nastaju kao posledica neznanja i/ili lošeg upravljanja prirodnim resursima, kao posledica namerno izazvane štete ili kao posledica kombinacije prirodnih i ljudskih faktora.  Klimatske promene je kriza ljudskih prava jer ugrožavaju naše pravo na zdrav život. Klimatske promene se nadovezuju na sve druge aktuelne krize (pandemija Kovid 19, rat u Ukrajini, migrantska i energetska kriza) kao megakriza i ubrzava širenje svih kriznih požara u svetu. U senci svih tih kriza, moramo se podsetiti na upozorenja Simone de Bovoar: „Nikada ne zaboravite da je potrebna samo jedna politička, ekonomska ili verska kriza da dovede u pitanje prava žena. Ova prava se nikada ne mogu uzeti zdravo za gotovo. Morate biti na oprezu tokom celog života”. Zato skrećemo pažnju na žene i njihov položaj i ulogu u klimatskim promenama.

Žene su više pogođene klimatskim promenama

“Klimatske promene su planetarni problem, one pogađaju sve zemlje” i njihovo stanovništvo, posebno one siromašne, zemlje u razvoju, ali se ne sme prevideti rodna dimenzija tih uticaja. Stanovnici najsiromašnijim krajeva sveta su najosetljiviji na uticaje klimatskih promena, npr. na zdravlje, i najmanje će imati mogućnosti da im se prilagode. Istraživanja zaista ukazuju da se najveći uticaj ovih promena uočava kod siromašnih zemalja, ali nije samo siromaštvo faktor koji utiče na to kako će se ljudi prilagoditi klimatskim promenama; studije pokazuju da je i pol pogođenih ljudi bitan (Stanković, 2020, decembar 7). Znamo da je u velikoj meri siromaštvo žensko, a to znači da većinu ljudi koji žive u nesigurnim uslovima i koji rade na nebezbednim mestima čine žene.

Rodni odnosi su odnosi moći između muškaraca i žena, odnosi su kroz koje im se dodeljuju različite uloge i odgovornosti, npr. kako je organizovana rodna podela posla, nejednak pristup materijalnim i nematerijalnim resursima, manje učešće žena u odlučivanju na političkom i privatnom nivou rezultiraju u povećanom stepenu ranjivosti žena u katastrofama i klimatskim promenama. Procesi tradicionalne socijalizacije, ukratko rečeno, uzrokuju gubitke života, pogotovo tamo gde postoje rodno slepe politike koje ne uzimaju rodne aspekte u obzir. Ograničen pristup žena ekonomskim, društvenim i ljudskim resursima i njihova smanjena moć odlučivanja i u kući, zajednici kao i u političkoj sferi smanjuje njihov kapacitet da sprovedu mere adaptacije i zaštite. Iako klimatskе promеnе utiču na svе, žеnе su nеsrazmеrno nеgativno pogođеnе, a posledica je i produbljivanje rodnog jaza izmеđu muškaraca i žеna (Iršević, 2022, februar 25). Žene zemalja u razvoju su više pogođene od muškaraca, svojih sugrađana, ali i od žena razvijenih zemalja. One su suočene sa zdravstvenim i ekonomskim problemima, posebno kada reke usled suša postaju slanije i kada je manje pijaće vode, jer klimatske promene utiču na vremenske prilike i eko-sisteme, odnosno na kvalitet vazduha, povećanje smoga, kisele kiše, zagađenost vode. Učestala je pojava poplava, suša i uopšte ekstremnih klimatskih uslova i katastrofa. Smanjenje prinosa dovodi do slabije ishrane i povećanje zaraznih bolesti (što je uglavnom povezano sa zagađenom vodom). Smanjivanjem resursa zemljište postaje sve manje plodno, rastu teškoće u obezbeđivanju ishrane, zbog čega raste rodno zasnovano nasilje i eksploatacija žena (Mršević & Janković, 2020: 453). Sve to se odražava na opšte zdravlje stanovništva, ali zdravlje žena je više ugroženo, npr. veća verovatnoća da će žene i devojke izgubiti život usled velikih vrućina u tropskim ciklonima, nego muškarci. Studije pokazuju da su žene 68% češće pogođene uticajima na zdravlje povezanim sa klimatskim promenama, nego muškarci (Iršević, 2022, januar 20). Veće opterećenje žena, da u sve težim uslovima obezbede dovoljno hrane za porodicu, povećava intenzivirane psihološke, zdravstvene i emocionalne stresove, eskalaciju porodičnog nasilja, dovodi do njihovog većeg mortaliteta, u poređenju sa muškarcima (Mršević & Janković, 2019: 87).

“Veća je verovatnoća da će žene i devojke izgubiti život usled velikih vrućina u Francuskoj, Kini i Indiji ili u tropskim ciklonima u Bangladešu i na Filipinima, nego što je to slučaj sa pripadnicima muškog pola.” Ali to nije nešto što se događa “negde daleko od nas”, u nekim drugim zemljama ili na drugim kontinentima. “I u Srbiji je zabeležen veći uticaj klimatskih promena na zdravlje žena nego muškaraca, te je tokom toplotnog talasa između 16. i 24. jula 2007, stopa smrtnosti starijih osoba povećana čak za 76 odsto u odnosu na prosečnu stopu smrtnosti, a mortalitet žena je bio dvostruko veći od mortaliteta muškaraca” (Stanković, 2020, decembar 7).

“Rezultat ovih promena ima i demografske posledice jer, zbog ugroženosti, ljudi moraju da menjaju prebivališta,” pa ne iznenađuje činjenica da su “oko 80 odsto raseljenih osoba usled klimatskih promena žene” (TSJ, 2020, februar 27). A kada su devojke i žene raseljene, one su izložene raznim vidovima rodno zasnovanog nasilja, često nisu u mogućnosti da nastave školovanje i time omoguće finansijsku samostalnost. “Devojke izbeglice imaju upola manju verovatnoću da će pohađati školu od dečaka izbeglica” (Stanković, 2020, decembar 7).

Rodno senzitivni pristup u oblasti smanjivanja rizika od klimatskih promena bazira se na razumevanju da su žene i muškarci deo društva u kojem rodna ravnopravnost nije postignuta u praksi, iako postoje ustavne i zakonske garancije. Mogućnosti koje su nam faktički na raspolaganju nisu jednake – kako u „normalnim” okolnostima, tako tim intenzivnije u klimatskim promenama. Svako može biti jednako izložen riziku, ali rodna podela rada, nejednak pristup resursima i manje učešće žena u odlučivanju ima značajne posledice po žensku ranjivost. Posledice pretpostavke da je rizik od klimatskih promena rodno neutralan su: pogrešna identifikacija i procena rizika, neadekvatno koncipirana reakcija u politikama, pravljenju prioriteta i finansiranju rizika na nacionalnom i nivou zajednice. Klimatske promene ne diskriminišu ali ljudi da.

Aktivizam žena

Marija Mis (Maria Mies), Klaudija fon Verlhof  (Claudia von Werlhof) i Veronika Benholt-Tomsen (Veronika Bennholdt-Thomsen), razvile su koncept ekonomije za održanje života. To nije ekonomski model, već pre nova orijentacija, novi način gledanja na ekonomiju. To se ne odnosi samo na ekonomiju, nego i na društveni život, kulturu, istoriju i sve druge moguće oblasti. Održanje života je suprotno robnoj proizvodnji. Proizvodnja za održanje života ima svrhu neposredno zadovoljenje ljudskih potreba. (Mies, 2005, August). One posebno kritikuju pritisak da se čitava zemljoradnja okrene monokulturama, masovnoj proizvodnji, hemijskim đubrivima i pesticidima, da se uvedu velike mašine, što pogoduje industriji i znatnoj potrošnji fosilnih energenata. Poljoprivredni proizvođači je trebalo da masovno proizvode mleko, puter, meso, jaja, itd. i tako danas posvuda imamo te ogromne agrarne fabrike i sve više devastiranu prirodu.

Rodni aspekt uticaja klimatskih promena ogleda se u izraženom angažovanju žena u ekološkim kampanjama, protestima i pokretima koji zahtevaju bolju regulativu klimatskih promena. “Žene se više brinu o zaštiti životne sredine, nego muškarci i imaju jača proklimatska mišljenja i politička ubeđenja”. “Kada se nalaze na državnim položajima, kao i pozicijama u lokalnim zajednicama, one često imaju bolja rešenja projekata u vezi s klimom.” Time doprinose formiranju svesti da je važno da žene učestvuju u bitnim odlukama, ali i u raspolaganju novcem. “Ipak, kako piše BBC, žene obično nisu u poziciji da utiču na korišćenje novca koji stiže kao pomoć, njime obično raspolažu muškarci.” Ali “treba imati u vidu da borba protiv klimatskih promena nije borba za vlast, to je borba za – preživljavanje!” (TSJ, 2021, februar 27)

“Potrebu hitne borbe zastupaju mnoge javne ženske figure, poput glumica Džejn Fonde i Elen Pejdž, klimatske aktivistkinje poput Grete Tunberg i Vanese Nakate; koje su pomogle da se globalni ekološki pokret proširi”, a žene liderke i diplomatkinje “poput Kristijane Figueres znatno su pomogle da se u borbi sa klimatskim promenama postignu iskoraci u institucionalnom smislu. Konkretno, Figueres je bila jedna od najzaslužnijih (lidera/ki) koji su uticali na donošenje Pariskog sporazuma” (Iršević, S. 2021).

Kristijana Figueres iz Kostarike je 2010, imenovana za novu izvršnu sekretarku Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Njen put do Pariskog sporazuma je bio put “prikupljanja mudrosti” kako se često ističe, jer se treba rukovoditi onim što je zajedničko za sve države, gradove, regione, ali i organizacije. “U decembru 2015, u Parizu je došlo do sudbonosnog preokreta”. U tome je važnu ulogu imalo njeno shvatanje da “borbu protiv klimatskih promena ne treba shvatati kao „teret“, već da je prelazak na novu deugljenizovanu privredu zapravo u interesu svih aktera” i u tome se ogleda njen specifičan mekši pristup do uspeha. Cilj je neophodnost da se globalno zagrevanje zadrži znatno ispod dva stepena Celzijusa. U vezi sa tim, u Parizu je odlučeno “da vlade svih zemalja treba da u skladu sa mogućnostima, na svakih 5 godina predlože nacionalne planove (nacionalno određene doprinose), koji govore o merama koje će svaka država sprovoditi u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i postizanja pomenutih ciljeva”. “Napretkom na polju tehnologije, politike i generalno u svesti ljudi, svim akterima će istovremeno postajati jasno da su ambiciozniji planovi ne samo izvodljivi, već i u svačijem interesu, i da će borba protiv klimatskih promena postati stvar nacionalnog prestiža”  (Stanković, 2020, oktobar 20). Drugi mandat u Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, Kristijana Figueres je završila 6. jula 2016. “Ostala je upamćena kao žena koja je svojim optimizmom uspela da izvuče svet iz beznađa u kojem se našao nakon neuspešnog Samita” 2009, u Kopenhagenu. “Ona je pružila nove perspektive koje vode ka uspehu u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju planete za buduće generacije, iako je do tog uspeha potrebno još mnogo, mnogo sitnih koraka” (Stanković, 2020, oktobar 20). Naslednila je Patricija Espinoza, još jedna od svetkih liderki angažovanih protiv klimatskih promena.

Aktuelne ženske inicijative

Ženske inicijative da ekocid bude sankcionisan kao međunarodni zločin iz domena nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, pokretane u periodu od februara do maja 2022, u parlamentima nekih članica EU, možda neće uskoro dovesti do ostvarivanja tog željenog cilja, ali svakako predstavlja jasnu osudu bezobzirnog oštećenja životne sredine (Vejnović, 2022, septembar 3). Već i u ovoj sadašnjoj fazi inicijativa i kampanja doprinosi podizaju svesti međunarodnih faktora da je i ekocid moguća pravno relevantna osnova za odobravanje azila, a ne samo ratovi i politički progoni.

Italijanski parlament (Camera dei Deputati) odobrio je u februaru 2022, “predloge za prilagođavanje Ustava radi zaštite “životne sredine, bioraznolikosti i ekosistema, uključujući i interese budućih generacija”. Vrste štete od kojih Ustavom žele da se zaštitite u Italiji su proširene na oštećenja “zdravlja i životne sredine”, a prepoznata je i zaštita životinja.” Odluka o usvajanju predloga moglo bi trasirati put razmatranju Zakona o ekocidu (Frost, 2022, February 9). Luksemburg je takođe spreman da podrži priznanje ekocida u evropskom i međunarodnom pravu, dajući time svoj doprinos. Spreman je i na kreiranje domaćeg zakona o ekocidu. Danski parlament je velikom većinom (85%) osudio uništavanje prirode i klime i smatra da je od ključnog značaja za poverenje u institucije međunarodnog prava da dela okarakterisana kao ekocid, dakle kao međunarodni zločini budu efektivno sankcionisana i kažnjena (Stop Ecocide, 2021, April 16).

Kampanji “Stop ekocidu” kojom se nastoji da “ekocid bude priznat kao peti zločin protiv svetskog mira i bezbednosti u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, uz genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločine agresije,” pridružila se u aprilu 2022, Navara pokrajina u Španiji. Predlog predstavlja i pravnu definiciju ekocida po kojoj ekocid čine nezakonita ili bezobzirna dela učinjena sa znanjem da postoji znatna verovatnoća da će teška i rasprostranjena ili dugotrajna oštećenja životne sredine biti prouzrokovana takvim delovanjem (Stop Ecocide, 2022, April 28).

Odbor za ekološku tranziciju španskog parlamenta (Stop Ecocide, 2022, May 11), usvojio je predlog (Proposición No de Ley, PNL) kojim se vlada poziva da promoviše priznavanje ekocida kao međunarodnog zločina, a takođe i da razmotri uključivanje ekocida u krivični zakonik. Obrazloženo je da je da država trpela ogromne ekološke štete koje su prošle nekažnjeno. Takođe je ukazano na potrebu za priznavanjem ekocida kao globalnog zločina, zbog opasne navike da zločini oštećenja životne sredine prođu nekažnjeno. U pratećem Memorandumu u obrazloženjima je navedeno da je cilj da ekocid bude priznat kao peti teški zločin i da bude stavljen pod nadležnost Međunarodnog krivičnog suda. Teški zločini protiv životne sredine bili bi u istoj kategoriji kao i ratni zločini, ili zločini protiv čovečnosti i mogli bi biti procesuirani u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.

Kao jednu od ženskih kampanja zaustavljanja ekocida treba svakako pomenuti i da je španski ekosistem Mar Menor prvi u Evropi dobio zakonska prava pravnog subjekta. Tada je u aprilu 2022, španski Parlament velikom većinom prihvatio narodnu inicijativu za dodeljivanje pravnog statusa toj najvećoj evropskoj slanoj laguni. Ta odluka je prekretnica u odnosima između ljudskih bića i prirode, jer je od objekta u službi ljudi, morska laguna Mar Menor dobila pravni status koji imaju ljudi i kompanije (Stop Ecocide, 2022, April 2).

Nemačke ministarke Analena Berbok i Klara Grejvic su vrlo glasne upozoravajući na klimatske promene i nepotrebno trošenje. “Svet jednostavno, u pogledu klimatskih promena ne može sebi da priušti dalje odlaganje i kompromise“, rekla je nemačka ministarka inostranih poslova, Analena Berbok 2022 u Berlinu, na kraju  Petersberškog dijaloga o klimi (Mršević, 2022, 28 oktobar). A Klara Gejvic (Geywitz) nemačka ministarka građevinarstva poziva na promene u gradnji domova, pre svega nepotrebnost da svake generacije izgradi sopstvenu kuću. Podseća da je da mora ponovo da se oživi ciklus saniranja postojećih kuća i da podstiče renoviranje. Poželjno je „da se, ako već postoji želja da se grade kuće, radije kupuju i renoviraju polovne.“ (Bucher, 2022, 12. decembar).

Ni u kriznim vremenima ne treba gubiti iz vida posledice klimatskih promena, rekla je švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg. Zatvaranje preostalih aktivnih nuklearnih elektrana i posledična veća upotreba uglja u Nemačkoj je greška. Ako već funkcionišu, mislim da bi bilo pogrešno isključiti ih i okrenuti se uglju. Loša ideja je preći na ugalj dok „ostalo“ još postoji (Kaiser, 2022, 11. oktobar).

Skreću pažnju i ne uvek pozitivne reakcije aktivnosti aktivistkinja i aktivista tzv. Poslednje generacije.  Oni skoro godinu dana gotovo svakodnevno demonstriraju – blokiraju saobraćaj tako što se zalepe za ulice, ali i muzeje, fudbalske stadione, ministarstva i aerodrome. Evangelistički biskup Kristijan Štablejn (Christian Stäblein) apelovao je na razgovor sa njima. To ne znači da podržavamo kršenje zakona, ali je društvo i te kako pokazalo tromost kada je u pitanju zaštita klime (Zschunke, 2022, 12. decembar).

Zaključak

Rodno inkluzivni, nediskriminativni pristup smanjivanju rizika od klimatskih promena može postići dobitni rezultat za porodice i zajednice jer žene, ako su im pružene jednake mogućnosti, mogu vršiti multiplifikovane funkcije valjano – kao učesnice svih procesa izgradnje kulture bezbednosti, ali i liderke u domenu smanjivanja rizika od katastrofa. Zbog svega navedenog, zakoni, politike i prakse treba da uzmu u obzir činjenicu da, usled različitih ekonomskih, socijalnih, reproduktivnih i političkih uloga muškaraca i žena, oni imaju i različite kapacitete i potrebe u odgovoru na uticaje katastrofa i klimatskih promena.

Kad god se sruši neki tabu, dogodi se nešto dobro, vitalizirajuće. Tabui koji treba da budu srušeni su tabuizirani stereotipi o neizbežnost klimatskh promena, da im se ne može stati na put a još manje njima upravljati, da one pogađaju podjednako žene i muškarce, da žene nisu dovoljno kompetentne a ni zainteresovane da učestvuju u aktivnostima vezanim za klimatske promene i sl.

Osim vlada koje moraju da rade mnogo više, svoju ulogu u očuvanju planete mogu da odigraju i pojedinci. “Najveći pojedinačni način da promenimo sopstveni uticaj na životnu sredinu je da promenimo ishranu i da jedemo manje mesa” (BBC, 2018, decembar 4). Navodi se da moramo da: “kupujemo manje mesa, mleka, sira i putera; jedemo više lokalne sezonske hrane – i da je bacamo što manje; vozimo električne automobile, idemo peške ili biciklom; putujemo vozovima i autobusima umesto avionom; gledamo video konferencije umesto da idemo na poslovna putovanja; izolujemo kuće; tražimo proizvode sa nižim nivoom ugljenika” (Vesti 2018, decembar 4). Jednostavno, da se ponašamo ekološki odgovorno.

Konačno, ne treba ispustiti iz vida da su klimatske promene društveni problem i političko pitanje par excellance na čiji je nastanak najviše uticao kapitalistički sistem i njegova potreba za neograničenim rastom. Takva orijentacija kapitalističkog sistema podržana je interesima nacionalnih vlada za jakom ekonomijom, ali se zasniva i na potrošačkim navikama stanovnika razvijenih zrmalja, koje sve više oponašaju stasnovnici nerazvijenog dela sveta, ukazuje sociološkinja Jelisaveta Vukelić u svojoj knjizi Sociologiji okruženja (Mišković, 2022, 10 decembar). A da sociološka znanja o društvenim aspektima klimatskih promena ne bi ostala unutar same discipline, sociologija okruženja treba da se razvija u pravcu povezivanja s akterima civilnog društva i donosiocima odluka. Takvim povezivanjem stvoreni bi uslovi za širenje socioloških znanja i za njihovu integraciju u klimatske akcije i politiku.

Izvori

• BBC NEWS. (2018, decembar 4). Klimatske promene: Dokle smo stigli i šta pojedinci mogu da urade. BBC  NEWS/NA SRPSKOM. https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-46429010.
• Bucher Mia /dpa 2022. Šta ako svaka porodica gradi svoju kuću? Germany today. 12. december. https://news-72f9bc9.dpa-prototype.de/sr/221212/urn:newsml:dpa.com:20090101:221212-99-869117/?utm_campaign=n
• Frost, R. (2022, februar 9). ‘Historic’ vote means Italian state must now protect animals and ecosystems. euronews.green.GREEN NEWS. https://www.euronews.com/green/2022/02/09/historic-vote-sees-animals-and-the-environment-included-in-italian-constitution.
• Kaiser Henning /dpa 2022. Greta Tunberg: Nemačka ne treba da gasi nuklearke. Germany today. 11. oktobar. https://news-72f9bc9.dpa-prototype.de/sr/221011/urn:newsml:dpa.com:20090101:221011-99-86374/?utm_campaign=n
• Mišković, M. (2022, 10 decembar). Ka održivom društvu. Politika Subotnji dodatak, 9.
• Mršević, Z. i Janković, S. (2020). Gender aspects of security risks during the COVID 19 pandemic. 449 – 459. In: X International scientific conference “ARCHIBALD REISS DAYS” 18-19. November 2020. Ed., S. Jaćimovski et all. (pp.449-459). Belgrade: University of Criminal Investigation and Police Studies. http://eskup.kpu.edu.rs/dar/article/view/166/123
• Mršević, Z. i Janković, S. (2019). Gender Aspects of Natural Catastrophes/Disasters. In: Contemporary issues and perspectives on gender research. Ed., Lj. Čičkarić & Z. Mršević. (pp. 82-99). Belgrade: Institute of Social Sciences. http://iriss.idn.org.rs/262/1/ZMrsevic_SJankovic_Gender%20Research.pdf
• Mršević, Z. (2022, 28 oktobar). Žene u vremenu megakrize. Danas. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zene-u-vremenu-megakrize-2/
• Stanković, J. (2020, oktobar 20). Kako je Kristijana Figueres optimizmom preokrenula tok klimatskih pregovora? Klima 101. POLITIKA. https://klima101.rs/kristijana-figueres-optimizam/.
• Stanković, J. (2020, decembar 7).  Zbog čega su žene više ugrožene klimatskim promenama od muškaraca? Klima 101. NAUKA. https://klima101.rs/zene-vise-ugrozene-klimatskim-promenama/
• Iršević, S. (2021, januar 20).  Klimatske promene i njihov uticaj na žene. Ecofeminizam. Ekologija. https://www.ecofeminizam.com/2021/01/20/klimatske-promene-i-njihov-uticaj-na-zene/.
• Stop Ecocide International. (2021, February 16).  Luxembourg: “ready to support the recognition of ecocide”. Press. https://www.stopecocide.earth/press-releases-summary/luxembourg-ready-to-support-the-recognition-of-ecocide.
• Stop Ecocide International. (2022, April 2). Spain: legal rights for Mar Menor ecosystem in European first. Breaking news. https://www.stopecocide.earth/new-breaking-news-summary/spain-legal-rights-for-mar-menor-ecosystem-in-european-first.
• Stop Ecocide International. (2022, April 28). Navara votes ecocide: Spanish region in favor of a new international crime. Breaking News. https://www.stopecocide.earth/new-breaking-news-summary/navarra-votes-on-ecocide-spanish-region-in-favour-of-a-new-international-crime
• Stop Ecocide International. (2022, May 11). Spain Ecological Transition Committee of Parliament votes a motion to recognize ecocide as an international crime. Breaking News. https://www.stopecoci de.earth/new-breaking-news-summary/spain-ecological-transition-committee-of-parliament-votes-a-motion-to-recognize-ecocide-as-an-international-crime.
• TSJ.  (2020, februar 27).  Žene na udaru klimatskih promena, ali i na čelu hitne akcije. To sam ja Nesletter. https://tosamja.media/zene-na-udaru-klimatskih-promena-ali-i-na-celu-hitne-akcije/
• Vejnović, S. (2022, septembar 3). Ekocid – Kada će zločini protiv prirode postati deo pravnog sistema. Klima 101. https://klima101.rs/ekocid-definicija-primeri-medjunarodno-pravo/
• Vesti (2018, decembar 4). Klimatske promene: Dokle smo stigli i šta pojedinci mogu da urade https://www.vesti.rs/Novi-Sad/Klimatske-promene-Dokle-smo-stigli-i-sta-pojedinci-mogu-da-urade.html
• Zschunke Peter /dpa-Zentralbild/dpa 2022. Berlin ponovo pod blokadom eko aktivista. Germany Today. 12 december. https://news-72f9bc9.dpa-prototype.de/sr/221212/urn:newsml:dpa.com:20090101:221212-99-871681/?utm_campaign=n