PUBLIKACIJE

U publikaciji predstavljeni su na jednom mestu rezultati mapiranja javno dostupnih izvora o tokovima reforme sektora bezbednosti u Srbiji od smene Miloševićeve vlasti 2000. godine do kraja 2008. godine.

Pod bezbednosnom kulturom može se podrazumevati bezbednosna aktivnost koja izražava spremnost delovanja i ponašanja u skladu sa stečenim znanjima i veštinama, kao i u skladu sa prihvaćenim vrednosnim stavovima.

U demokratskim društvima građani, po pravilu a i formalno, mogu da utiču na vlast. Da bi ostvarili to svoje pravo, građani se udružuju kako bi podstakli, osmislili, izvršili i promenili politike i ponašanja institucija u kojima se donose odluke važne za njihovu zajednicu i bitisanje.

Potreba da bude donosen Zakon o tajnim podacima prevashodno je nastala kao posledica težnje da se uspostavi ravnoteža između prava građana da imaju slobodan pristup informacijama i potrebe da se pojedini podaci sačuvaju kao tajna, jer bi njihovo stavljanje na uvid široj javnosti ugrozilo samo funkcionisanje države.

Pravo na prigovor savesti zagarantovano je u Ustavu Republike Srbije, u članu 45. U njemu stoji da lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Bezbednost građana i građanki ne može biti obezbeđena isključivo vojnim sredstvima, niti je država jedini subjekt koji može da odgovori na raznovrsne bezbednosne potrebe različitih grupa unutar jedne političke zajednice. Stoga se broj državnih i nedržavnih aktera koji učestvuju u formulisanju, sprovođenju i nadzoru bezbednosne politike uvećao.

Postavši samostalnom, Srbija je stekla dodatnu šansu za brže reformisanje svoga sektora bezbednosti i pripadnih mu aparata državne sile.

U zborniku "Javnost i Vojska" uvrštene su svodne studije članova projektnog tima BCBP nakon sedam krugova istraživanja. Njima su pridodata i tri teksta stranih eksperata. Domaćoj javnosti tako predstavljamo i rezultate komparativnog istraživanja javnog mnjenja zemalja Evropske unije, kao i zasebno istraživanje stavova javnosti Slovenije.

Najveći domet istraživanja o privatnoj bezbednosnim kompanijama je u uključivanju svih relevantnih aktera u lancu poslovanja i kontrole specijalizovanih firmi, a nedostatke istraživanja možemo pripisati činjenici da je reč o prvom istraživanju ove vrste izvedenom u Srbiji.