PUBLIKACIJE

Ovaj broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana teži tome da se jednom upravo takvom, preko potrebnom, analitičnošću osvrne na desetogodišnjicu datuma posle koga se može reći da se transformacija sektora bezbednosti u Srbiji usmerila prema ciljevima efikasnog i efektivnog pružanja nacionalne i ljudske bezbednosti u okvirima demokratske vladavine.

Potrebno je zastati i zapitati se koliko stvarno znamo o Uniji, o preispitivanjima dvadesetsedmorice, o njihovim unutrašnjim problemima, o tome kako Brisel sagledava i doživljava Balkan.

Na jesenjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije poslanici su izglasali set zakona i strategija iz oblasti bezbednosti, među kojima i Zakon o angažovanju Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije.

Srbija je konačno privela kraju prvu generaciju reforme sektora bezbednosti. Ostalo je još da budu usvojeni novi zakon o BIA i zakon o privatnoj bezbednosti.

Od kada ga je 1977. godine Džek Snajder prvi put upotrebio u istraživačkom radu o sovjetskoj i američkoj nuklearnoj strategiji, termin „strateška kultura" polako je postao sastavni deo terminologije međunarodnih odnosa. Teorija i praksa reforme sektora bezbednosti je u velikoj meri ignorisala veoma važno pitanje kulturnog nasleđa, bilo da se radi o političkoj, strateškoj, vojnoj, administrativnoj. Ovaj propust je često dovodio do problema u stvaranju i implementaciji reforme sektora bezbednosti.

Karl Šmit promišlja politiku sa stanovišta njene suštine. On za srž politike postavlja razlikovanje na prijatelje i neprijatelje. Samom određenju pojma politike Šmit pristupa tako što izbegava da dâ preciznu definiciju i sadržaj pojma, već utvrđuje pre svega kriterijum na osnovu kojeg se ispoljava samostalnost i specifičnost politike u odnosu na druge oblasti života. U ovom broju bavimo se odnosom političke teorije Karla Šmita i Kopenhaške škole studija bezbednosti.

U skoro svim zemljama Zapadnog Balkana osnovane su organizacije civilnog društva (OCD) koje su posebno usmerene na istraživanja bezbednosnih tema. Neke od postojećih organizacija sebe doživljavaju kao nezavisne istraživačke centre (think tanks) bez obzira na svoj formalno pravni status (bilo da su registrovani kao udruženja građana, bilo kao javni ili privatni instituti, bilo kao univerzitetske jedinice itd.).

Nužnosti reforme institucija sektora bezbednosti koje su bile akteri konflikta nije jedino nasleđe konflikta sa kojima se postkonfliktna društva suočavaju.

U novom dvobroju „Bezbednost Zapadnog Balkana" posebnu pažnju smo posvetili događajima koji su obeležili minulo leto na međunarodnom i unutrašnjem planu. Tako možete pročitati da li je Rusija pobednik ili gubitnik rata u Gruziji i saznati koje su argumente koristile strane u sporu oko instaliranja radarske baze na teritoriji Češke Republike. Najzad, prenosimo i raspravu o uvođenju biometrijskih identifikacionih dokumenata.