PUBLIKACIJE

Cilj ovog projekta jeste u stvaranju jedinstvene baze podataka o akterima sektora bezbednosti u Srbiji.

Rast broja i znacaja pretnji u sajber prostoru naterao je veliki broj država da oformi posebne jedinice i tela za njihovo predupreðivanje, a neke su formirale i komande za sajber ratovanje. Tako se i Francuska, nakon nekoliko zapadnih država, ali i vojne alijanse NATO, odlucila da pri Generalštabu Francuske vojske formira komandu za sajber ratovanje.

Istraživanjem javnog mnjenja „Šta građani misle o svojoj i bezbednosti Srbije" hteli smo da prikupimo i analiziramo stavove građana o tome koliko se bezbedno osećaju, koliko poverenja u institucije sektora bezbednosti imaju, šta smatraju svojom odgovornošću i kako se odnose prema evroatlantskim integracijama.

U Beogradu će se u periodu od 13. do 15. juna održati Strategijska vojna konferencija za partnere. Ova konferencija se odvija uz dosta napoznanica u javnosti, ali i slobodnih tumačenja. U medijima se ustalio naziv NATO konferencija, Beograd je oblepljen plakatima na kojima se nalazi poziv da se ova konferencija ne održi, a bilo je čak i protestnih skupova ispred Ministarstva odbrane. Na sve to odgovor Ministarstva i Generalštaba Vojske Srbije koji su domaćini ovog skupa se kreće samo u okvirima šturih i običnom građaninu nejasnih obaveštenja. A stvar nije uopšte komplikovana, niti predstavlja neku tajnu velike moći. Stoga krenimo redom.

Tema konferencije je bila umrežavanje mreža organizacija civilnog društva iz Srbije i Evropske unije (EU), kao mogući put ka finansijskoj održivosti trećeg sektora. Na konferenciji su učestvovali predstavnici organizacija civilnog društva iz Srbije i inostranstva, kao i predstavnici mreže Euklid.

Dosadašnja istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) potvrdila su da osiguravajuća društva značajno utiču na opšte karakteristike privatnog sektora bezbednosti.

Za sada je poznanica da je najveći broj žena u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu (KPZ) osuđeno za različita krivična dela koja su počinjena uglavnom zbog dugogodišnjeg nasilja u porodici.

Nakon pada Berlinskog zida nastupile su značajne promene u bezbednosnom okruženju. Danas, na početku druge decenije XXI veka, imamo dovoljno razloga da se osvrnemo i da probamo da ocenimo šta se stvarno promenilo i kakvo je novo bezbednosno okruženje u kom živimo? Zapravo, uprkos stalnim naporima bezbednosnog establišmenta da ubede javnost u suprotno, sinergija između bezbednosnih izazova i okruženja je poremećena

Prof. Miroslav Hadžić, predsednik UO BCBP učestvovao je 22. oktobra u debati "Društvo i država protiv nasilja" koju je u sastavu projekta "Demokratski politički forum" organizovao Centar za demokratiju. Ljubaznošću ove organizacije, obraćanje prof. Hadžića prenosimo u celosti kao neautorizovani transkript usmenog izlaganja.