PUBLIKACIJE

Potpisnice Povelje su postale zemlje koje se, osim pripadnosti jedinstvenom geografskom regionu Zapadnog Balkana, u svemu drugom razlikuju. Očigledna je razlika u stepenu razvoja demokratskog društva, stepenu demokratskih promena i uslova u kojima se one izvode, nivoima reformi pravnog, političkog, ekonomskog sistema, sistema odbrane i ljudskih prava.

Mnogi kažu da je 13-godišnji jubilej makedonske Armije, u stvari, sazrevanje (mada teško i bolno) i da je time Armija dosegla svoj "pubertet". Gledano unazad, sasvim se objektivno može reći da to nisu bile lake godine ni za državu, a ni za njenu vojsku. Ipak, danas malo ko hoće da pogleda činjenicama u oči i da prizna da se, kao i u svakom pubertetu, makedonska Armija još uvek suočava sa konfuzijama i dilemama za koje ponekad nije toliko sama odgovorna, koliko su odgovorni oni koji rukovode zemljom.

Postohridska Makedonija je bila "osuđena" na uspeh, jer bi u suprotnom kredibilitet velikih igrača bio doveden u pitanje.

U Srbiji još uvek nisu razvijeni mehanizmi za uvođenje politike rodne ravnopravnosti u upravljanje sektorom bezbednosti, odnosno mehanizmi za rodno osetljivo postupanje prema ženama, korisnicama sistema bez­bednosti. Kreiranje posebnog radnog mesta za osobe kojima bi posao bio da savetuju najviše rukovodioce o merama za poboljšanje rodne ravnopravnosti predstavlja jedan od načina da se osigura kontinuirano bavljenje rodnom ravnopravnošću u sektoru bezbednosti.

Na koji način unaprediti bezbednost u lokalnoj zajednici? Kako da se svi akteri uključe u rešavanje bezbednosnih problema?

Cilj ovog projekta je dа se kod donosilaca političkih odluka u državnim institucijama poboljšа rаzumevаnje o znаčаju pitаnjа roda i rodne ravnopravnosti za proces reforme sektorа bezbednosti u Srbiji.

Ideja o stvaranju specijalizovane „čete" u Žandarmeriji izaziva dileme o postojanju transparentnog rada Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), komunikacije između organizacionih jedinica unutar MUP, i svrsihodnosti nove organizacione strukture Žandarmerije.

Dva entiteta koja su to učinila, Kosovo i Abhazija, multietničke su zajednice sa autoritarnim i konfliktnim nasleđem, izvor nestabilnosti u sopstvenom regionu i najzad, mesta na kome se ogledaju interesi velikih sila. Dakle, sve što se dešava na Kosovu, indikativno je za Abhaziju i obratno. Kako na Kosovu, tako i u Abhaziji, međuetnički konflikt posledica je kršenja ljudskih prava i gušenja autonomije.

Ukoliko želi da ubrza proces evropske integracije i da nadoknadi izgubljeno vreme Srbija nesumnjivo treba da, mnogo pre sticanja punopravnog članstva, otpočne i svoju odbrambenu integraciju u EU. Jedan od načina da to učini jeste da u periodu između 2010. i 2020. godine zajedno sa ostalim državama razvije borbenu grupu Zapadni Balkan.