Reforme u okviru Poglavlja 24: Bez konkretnih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala

Istraživač BCBP Saša Đorđević govorio je o reformama u okviru Poglavlja 24.

Đorđević je istakao da je entuzijazam za pristupanje EU manji jer ne postoji konkretan podsticaj. Takođe, vlast ne šalje jasan politički signal da postoji volja za pridruživanjem EU, već je akcenat na birokratiji. U Poglavlju 24 napredak postoji isključivo u oblastima u kojima imamo snažan pritisak EU, kao što je oblast migracija i sistema azila, Đorđević je podvukao.

U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala je drugačija slika, a nedostatke je uočila i Evropska komisija.

Reforme u okviru Poglavlja 24 obuhvataju i postizanje operativne nezavisnosti policije, koja podrazumeva rad profesionalaca bez političkog pritiska.

Poglavlje 24 usko je povezano sa Poglavljem 23, o čemu je govorila Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). U ovoj oblasti najviše posla je uradilo pravosuđe i civilno društvo, Mandić je istakla.

Poglavlje 35 sadrži normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i nema pravnu tekovinu koju treba usvojiti, već se radi o mehanizmu za nadgledanje procesa koji se odvija pod okriljem EU, rekao je Nikola Burazer iz Centra savremene politike.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je da su prvi zakoni i propisi od 2000-ih koji se odnose na javne nabavke, javno-privatno partnerstvo, koncesije i finansijsku kontrolu imali za cilj da obuhvate veći deo pravne tekovine EU.

Govoreći o ekonomskoj i monetarnoj politici kao delu Poglavlja 17, univerzitetski profesor Marko Malović istakao je da Srbiji nedostaje konzistentna strategija rasta, dok strategije industrijske politike i pametne specijalizacije pružaju tračak nade. Usklađivanje sa politikom EU o spoljnoj trgovini obuhvaćeno je Poglavljem 30, o čemu je govorio Igor Novaković iz ISAC fonda.Kao najveći izazov, ali i glavnu obavezu istakao je članstvo u Svetskoj trgovinskog organizaciji.

Ana Vušurović Lazarević iz Centra za obrazovne politike osvrnula se na poglavlja 25 i 26 čiji su fokus nauka, istraživanje, obrazovanje i kultura, koja su privremeno zatvorena. Naglasila je da PISA i TIMSS testovi pokazuju da nismo ostvarili značajan napredak u ovim oblastima, i da je neophodno da Srbija veći procenat budžeta odvoji za nauku i usvoji relevantne strateške dokumente.

Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike (CEP) pružio je pregled evropskih integracija Srbije od 2000. godine i zaključio da je Srbija postigla samo skroman napredak koji se mogao sprovesti mnogo bolje.