Rod i bezbednost: odabrane publikacije

{image1}

Na Međunarodni dan žena predstavljamo najznačajnija istraživanja BCBP o rodnoj ravnopravnosti u sektoru bezbednosti. Zapošljavanje žena, njihov ravnopravan status i napredovanje u bezbednosnim institucijama su dugi niz godina u fokusu BCBP. 

1. Uvek žena, nikad koleginica

{image2} Autorke: Gorana Radovanović, Maja Bjeloš, Sonja Stojanović Gajić

Publikacija obuhvata kvalitativnu studiju prepreka sa kojima se suočavaju žene zaposlene u policiji i vojsci Srbije. Žene su tokom protekle decenije dobile mogućnost da se zapošljavaju u policiji i vojsci u značajno većoj meri nego što je to ranije bio slučaj. Ipak, izazovi sa kojima se žene suočavaju u tradicionalno muškim radnim sredinama su brojni i obuhvataju ograničenja vezana za prijem na školovanje, usavršavanje i napredovanje, zatim teškoće usklađivanja profesionalnog i privatnog života, kao i širok spektar verbalnih i neverbalnih ponašanja kojima se favorizuju uvredljivi, neprijateljski i ponižavajući stavovi o ženama.

 

 

2. Bezbednost i rodna ravnopravnost na lokalnom nivou

{image3} Urednica: Sonja Stojanović Gajić

Autorke: Maja Bjeloš, Gorana Odanović

Da bi lokalne bezbednosne strategije i druge aktivnosti usmerene ka povećanju bezbednosti u lokalnim zajednicama bile delotvorne, potrebno je da u obzir budu uzeti različiti izvori nebezbednosti, kao i različite potrebe žena i muškaraca, istaknuto je u studiji. Bezbednost zajednice može se ostvariti samo ukoliko se promoviše učestvovanje žena u životu zajednice, stvore partnerstva između različitih institucija i ukoliko se žene uključe u procese donošenja odluka.

 

 

 

3. Prepreke učestvovanju žena u mirovnim misijama Srbije

{image4} Urednica: Maja Bjeloš

Autor: Marko Milošević

Rad je fokusiran na prepreke učestvovanju žena u mirovnim operacijama, globalne karakteristike uključivanja žena u mirovne operacije i probleme na koje se nailazi prilikom sprovođenja ove politike u Srbiji. Na osnovu intervjua sa učesnicima i učesnicama misija, kao i na osnovu korišćenja sekundarnih izvora, teži da široj publici da predstavi osnovne probleme vezane za učestvovanje žena u mirovnim misijama i da nekoliko preporuka za poboljšanje stanja u ovoj oblasti.

 

 

 

4. Partnersko nasilje sa službenom značkom: Pripadnici policije kao učinioci partnerskog nasilja u Srbiji

{image5} Autorka: Aurelija Đan

Predlog praktične politike ukazuje na činjenicu da policijska služba nije imuna na problem nasilja prema ženama i da postoji određeni broj pripadnika policije koji su učinili ovo krivično delo. Partnersko nasilje koje sprovode policijski službenici ima svoje specifičnosti zbog čega je ženi koja trpi nasilje teže da iz njega izađe.

 

 

 

 

 

 

5.  Rod i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji

{image9}Urednice: Sonja Stojanović Gajić, Ketrin Kesada

Autorke: Gorana Radovanović, Maja Bjeloš, Nataša Petrović, Sonja Stojanović Gajić

Izveštaj „Rod i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji“ predstavlja prvo empirijsko istraživanje u Srbiji o rezultatima uvođenja rodne perspektive u upravljanje sektorom bezbednosti i o senzibilisanosti institucija bezbednosti za pitanja roda i rodne ravnopravnosti.

 

 

 

 

 

6. Javne nabavke i rodna ravnopravnost: uticaj javnih nabavki na žene u sektoru bezbednosti u Srbiji

{image10}Urednik: Predrag Petrović

Autorka: Aurelija Đan

Cilj ove publikacije je da podstakne kreatore i kreatorke javnih politika kao i stručnu javnost da proces javnih nabavki sagledaju iz ugla društvenog razvoja, sa posebnim osvrtom na različit uticaj javnih nabavki na žene i muškarce. Zaključci i preporuke za unapređenje sistema javnih nabavki u sektoru bezbednosti, proistakli iz rodne perspektive, izneti su na osnovu smernica koje su dali eksperti i ekspertkinje u oblasti javnih nabavki.

 

 

 

 

7.  Priručnik za istraživanje bezbednosti mladih žena i muškaraca u javnom prostoru

{image11}Autorke: Aurelija Đan, Isidora Stakić

Priručnik ima svrhu da javnost upozna sa metodologijom istraživanja bezbednosti mladih sa posebnim osvrtom na marginalizovane mlade u javnom prostoru, s obzirom da nasilje u javnom prostoru predstavlja ozbiljan bezbednosni problem mladih na koji nije dat adekvatan odgovor mnogobrojnih aktera i donosilaca odluka zaduženih za njegovo rešavanje.

 

 

 

 

 

8. Međunarodni feministički mirovni pokret koji je doveo do Rezolucije 1325

 

{image6} Autorke: Biljana Branković, Lepa Mlađenović

Publikacija predstavlja kratak osvrt na začetke međunarodnog ženskog mirovnog pokreta od prvih inicijativa krajem XIX veka do danas, kao i pregled ženskog mirovnog pokreta u državama bivše Jugoslavije obuhvaćenim ratom i feministički odgovor na silovanje žena u ratu. Takođe su predstavljene feminističke aktivnosti koje su dovele do istorijskog događaja, odnosno do održavanja sednice Saveta bezbednosti UN-a 2000. godine, na kojoj su žene prvi put bile jedina tačka dnevnog reda, kao i do usvajanja Rezolucije 1325.

 

 

 

9. Rodna dimenzija ratnih zločina: Seksualno nasilje nad ženama

{image7}Autorka: Milica Kostić

Analiza ukazuje da je Republika Srbiji daleko od ispunjenja obaveza sadržanih u Rezoluciji 1325, ali i u brojnim drugim obavezujućim instrumentima međunarodnog prava, koji se odnose na borbu protiv nekažnjivosti za seksualno nasilje kao zločina prema međunarodnom pravu, ali i na adresiranje potreba žrtava.

 

 

 

 

 

 

10. Rodno osetljiv jezik u sektoru bezbednosti

{image8}Autorka: Ana Kuzmanović Jovanović

U radu je istaknuto da se svaki put kada se policajka nazove „policajcem“ ili doktorka „doktorom“ reprodukuje dihotomija između javne i privatne sfere i naglašava da je mesto žene van profesionalnog života. Iako bi bilo prirodno očekivati da će upravo žene podržati promociju i doslednu primenu rodno osetljivog jezika, istraživanja pokazuju da to nije slučaj.