Sektor odbrane na Zapadnom Balkanu usred povećanog straha od rata

Konferenciju je otvorio Igor Bandović, direktor BCBP-a, koji je pozdravio učesnike i goste i ukazao na značaj projekata poput Balkanskog monitora odbrane u aktuelnom okruženju u regionu. Ambasador Kanade u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, Žil Norman, takođe je istakao značaj ovakvih razgovora, posebno u vreme rata u Ukrajini i izloženosti Zapadnog Balkana ruskim dezinformacijama.

Tokom prvog panela, panelisti su razgovarali o trendovima u regionalnoj odbrambenoj politici, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. Čini se da je ključna sličnost među svim zemljama Zapadnog Balkana nedostatak transparentnosti, dok je uloga vojske u unutrašnjim poslovima i dalje posebno jaka u Srbiji. Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakao je da „iako se geopolitička situacija drastično promenila, nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije usvojila nove strateške dokumente“.

„O bezbednosnoj i odbrambenoj politici nema mnogo debate, ona je u ovim zemljama struktuirana odozgo na dole “, naglasio je Vuksanović.

On je dodao da je nedostatak novih strateških dokumenata za Srbiju poseban izazov zbog odnosa prema Rusiji i tenzija između Beograda i Prištine. Napomenuo je da su vojne vežbe sa Rusijom počele posle kosovskog spora kao način političkog signaliziranja Zapadu. Vuksanović je objasnio i da je sve veći odbrambeni budžet Srbije u skladu sa njenom spoljnom politikom i da se može povezati i sa željom Srbije da se bolje pozicionira u regionu i unapredi bilateralne odnose.

Andreja Stojkovski, izvršni direktor i viši istraživač-analitičar u Prespanskom institutu, pohvalio je Ministarstvo odbrane Severne Makedonije na transparentnosti i saradnji sa stručnjacima iz akademske zajednice i civilnog društva, a takođe je ukazao na dezinformacije kao aktuelni izazov. On je istakao da je učešće u vojnim misijama bilo strateški cilj mnogo pre pristupanja Severne Makedonije NATO-u, kao način da se „promeni percepcija zemlje od problematične do učesnice u međunarodnim odnosima“.

Stojkovski je ukazao na činjenicu da Severna Makedonija koristi učešće u ovim vojnim misijama kao pametne investicije, da bi saznala više o prednostima i slabostima sopstvenih odbrambenih sistema.

Moderatora tribine, Stefana Goranovića, zanimalo je da li je rat u Ukrajini izazvao zaokret u politici širom Zapadnog Balkana. Arjan Dirmiši, izvršni direktor Centra za proučavanje demokratije i upravljanja, objasnio je da u kontekstu Albanije nije bilo većeg pomaka u politici, osim povećanja budžeta za sajber bezbednost, što je istakao kao glavnu pretnju.

Govoreći o strateškim dokumentima Albanije, on je rekao da je glavno pitanje koherentnost i da je „Albanija planirala da revidira svoje strateške dokumente iz 2014. godine, ali je tada došlo do pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini“. On je objasnio da ovo kašnjenje ilustruje izazove sa kojima se male zemlje suočavaju prilikom prilagođavanja velikim globalnim promenama. Dirmiši je zaključio da su nedostatak transparentnosti i korupcija glavni problemi sektora odbrane.

Politički narativi podstiču percepciju javnosti u zemljama Zapadnog Balkana što dovodi do značajnog povećanja straha od mogućnosti izbijanja sukoba u regionu, zaključili su panelisti na drugom panelu konferencije. Ivana Ranković, mlađa istraživačica BCBP-a, predstavila je rezultate istraživanja javnog mnjenja u Srbiji o regionalnim odnosima koji su objavljeni u okviru studije „Odjeci rata jačaju strahove – stavovi građana Srbije o odnosima u regionu“. Ona je istakla sve veći nivo straha od izbijanja sukoba na Zapadnom Balkanu, a glavni razlog za to je efekat prelivanja tekućeg rata u Ukrajini i zapaljiva retorika koju koriste politički lideri u regionu.

„Strah se ne može u potpunosti racionalizovati. Mi smo duboko traumatizovano društvo. Mnogi strahovi su generisani iz prošlosti i prenose se sa generacije na generaciju. To je nešto sa čime živimo hteli mi to ili ne”, rekla je Lejla Ramić-Mesihović, predsednica Saveta za spoljnu politiku člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Ona je istakla da je Bosna i Hercegovina jedna od zemalja u kojoj se politička moć generiše iz ustavno privilegovanih etničkih identiteta o kojima političke elite stalno raspravljaju, povećavajući prisustvo straha u ovom kompleksnom društvu. Ona je istakla i da pitanje Republike Srpske ili razmene teritorija ne podržavaju građani, ali ga političari maksimalno iskorišćavaju.

Sa ovim stavom se složila i Olivera Injac, bivša ministarka odbrane Republike Crne Gore i dodala da je i Crna Gora složeno društvo. Od 1997. godine postoje nerešena pitanja između Crnogorske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve, o kojima se obično raspravlja iz političke perspektive koristeći veoma agresivnu retoriku.

„Bezbednosna i verska pitanja u Crnoj Gori koriste političari i njihova agresivna retorika izaziva nerealni strah“, naglasila je Injac.

Kompleksnost društva i agresivna retorika koju politički protivnici koriste za dnevnopolitičke interese stvaraju trenutak u kojem ljudi ne znaju šta da očekuju. Ona je objasnila da je važno da javnost poštuje sve procese i razume kako treba raditi na pomirenju i boljem razumevanju, a ne na podeli.

Prema rezultatima istraživanja, inicijativa Otvoreni Balkan je medijski ispraćena i procenat građana Srbije koji su svesni njegovog postojanja se udvostručio 2022. godine, objasnila je Ivana Ranković. Uprkos tome, izostaju opipljivi rezultati ove inicijative. Ona je dodala da se kao pozitivan faktor može navesti to što je došlo do delimičnog poboljšanja odnosa Srbije i Albanije, ali su odnosi ove dve zemlje i dalje zategnuti. Ramić-Mesihović se složila i dodala da ne može da otkrije entuzijazam kada je u pitanju inicijativa Otvoreni Balkana.

Vidi se da je srpska javnost izrazito ideološki polarizovana jer 40 odsto javnosti podržava stvaranje Srpskog sveta, dodala je Ranković, dok je Olivera Injac istakla da je pitanje buđenja nacionalizma na Zapadnom Balkanu uvek prisutno. „Strahovi i osećanja iz 1990-ih još uvek postoje“, rekla je ona. Moderator tribine Luka Šterić, istraživač BCBP-a zaključio je da rat nikada nije napustio javni diskurs na Zapadnom Balkanu.

Konferencija je bila deo dva projekta – Transparentni odbrambeni sistemi za miran Balkan uz podršku Kanadskog fonda za lokalne inicijative (CFLI) i projekta Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana (WBSB) koji je pokrenuo KCSS, a sprovodi se u saradnji sa Beogradskim centrom za Bezbednosnu politiku (BCBP) u Srbiji i Centrom za proučavanje demokratije i upravljanja (CSDG) u Albaniji, uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).