Šta Srbija može da nauči iz studije o borcima ISIS sa Kosova

{image1}

„Bitno je ne generalizovati islamiste i ne posmatrati ih sve kao nasilne ekstremiste; treba izbegavati hapšenja i nasilna privođenja konzervativnih Muslimana pri kojima se ne vodi računa o posledicama. Pogrešno shvaćena i predstavljena vera najveći je uzrok i pokretač ekstremizma,“ istakao je Špend Kursani tokom diskusije održane 2. jula u biblioteci BCBP. On je naglasio da se ništa ne postiže zatvorom i kažnjavanjem, budući da to samo potvrđuje viđenje konzervativnih struja da država ima dvostruke standarde: uvrede i ismevanje na račun islama su prihvatljive i nesankcionisane od strane države, dok se nenasilni vernici proganjaju i bivaju skrajnuti iz društvenog života. Kursani smatra da je problem verskog ekstremizma kompleksan problem, te da se njime ne smeju baviti samo bezbednosne snage već celo društvo. „Neophodno je uključiti medije, obrazovne institucije i obavezno religijsku zajednicu, a posebno konzervativne vernike i propovednike, koji su ključni za rešavanje ovog problema,“ zaključio je Kursani.

Kursani smatra da je prema ekstremistima neophodno pristupati zavisno od toga kojoj grupi dobrovoljaca pripadaju. Oni koji su se vratili iz Iraka i Sirije i pokajali se zbog svog odlaska i prihvatanja ekstremne ideologije ne treba da budu zatvarani, pošto mogu biti najkorisniji za sprečavanje daljih potencijalnih odlazaka. One koji su se pokajali zbog odlaska na ratišta ali ne i zbog prihvatanja ideologije treba pokušati približiti konzervativcnim, nenasilnim strujama. Na kraju, one koji se nisu pokajali ni zbog odlaska niti zbog ideologije ostaje jedina problematična grupa koja čak i u zatvoru može da negativno utiče na ostale zatvorenike putem širenja ekstremne ideologije.

Odnos države prema ekstremistima

{image2}

„Izveštaj o uzrocima i posledicama ušešća dobrovoljaca sa Kosova na ratištima u Siriji i Iraku“ se bavi analizom faktora koji su uticali na to da Kosovo ima najveći broj stranih boraca po glavi stanovnika u sukobima na Bliskom istoku (125 na milion stanovnika). Izveštaj je pokazao da su grupe stanovništva koje su najzanemarenije od države, poput osoba iz ruralnih i nerazvijenih područja sa niskim stepenom obrazovanja, u najvećem riziku da postanu plen terorista i da budu regrutovani od strane Islamske države.

Međutim, ukupan broj dobrovoljaca sa Kosova, koji jeste najveći srazmerno broju stanovnika, ne pruža pravu sliku o problemu. Naime, ukoliko se broj dobrovoljaca iz evropskih zemalja uporedi sa brojem stanovnika muslimanske veroispovesti u njima, vidi se da zapravo zapadnoevropske zemlje prednjače u broju dobrovoljaca po glavi stanovnika.

„Glavna greška koju prave evropske vlade jeste da mešaju konzervativne Muslimane sa ekstremistima i sprovode represivnu politiku prema njima. Na ovaj način se samo pomaže priklanjanje konzervativnih islamista ektremistima.  Primećuje se da muslimani iz sekularnih i nemuslimanskih država imaju veću tendenciju ka priklanjanju ekstremističkim grupama nego iz muslimaskih država, jer se u ovim prvim osećaju osetljivije i ugroženije kao društvena grupa,“ zaključio je Kursani.

Put ka radikalizaciji

{image3}

Izveštaj pokazuje da su grupe iz kojih se dobrovoljci najviše regrutuju pre svega mladi (46% dobrovoljaca je rođeno između 1985. i 1990. godine), neobrazovani (tri četvrtine je završilo samo srednju školu), ekonomski neobezbeđeni i iz ruralnih krajeva, uz postojanje kriminalne prošlosti (više od jedne trećine osuđeno je za krivična dela). Iako su skoro isključivo muškarci, postoji i određen broj žena kao i dece, ali je njihov broj i prirodu učešća u sukobima teže utvrditi jer često idu kao pratnja muškaraca.

Kursani je prisutnima objasnio poreklo ekstremne ideologije na Kosovu:

 „Na masovnost dobrovoljaca sa Kosova utiče pre svega radikalna ideologija, koja je na Kosovo došla indirektnim putem iz Egipta preko Makedonije, koja privlači pre svih mlade ljude i one koji su novi u religiji. Postoje tri struje u okviru muslimanske zajednice na Kosovu: liberalna, konzervativna koja je nenasilna i ekstremna, tačnije nasilna struja koja odbacuje državu i njene institucije. Problem je što nenasilni konzervativni Muslimani lako mogu da postanu ekstremni i nasilni ukoliko država sa njima ne postupa adekvatno i sa poštovanjem.“

Kada je reč o načinima regrutovanja, ono se pre svega sprovodi posredstvom interneta, kao i svuda u svetu. Ovo se pre svega odnosi na društvene mreže i YouTube kanale na kojima se nesmetano razmenjuju i dele ekstremni sadržaji i video-klipovi. Regrutovanje se takođe vrši i na javnim prostorima, kao i u džamijama od strane ekstremnim imama. Pored javnih, koriste se i privatni prostori za regrutovanje pre svega mladih ljudi, poput privatnih stanova ekstremista, kao i prodavnica i radnji koje su u njihovom vlasništvu. Postoje i domovi koje su osnovali sledbenici ekstremne ideologije u kojima su smešteni sirmoašni studenti i druge osobe koje su odbačene od porodice, te stoga predstavljaju idealne mete za regrutovanje.

Lekcije za Srbiju

Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić, istakla je da neki od nalaza ove studije mogu biti relevantni za vlasti u Srbiji, a to je pre svega zaključak da su grupe koje su zanemarene u društvu više od drugih izložene riziku da se radikalizuju. Prema njenim rečima ne treba sve kod kojih se prepozna rizik tretirati jednako, već treba ući u dijalog i videti ko zapravo predstavlja stvarnu pretnju a ko može da se preobrati.

{image4}

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da Evropa mora da pronađe strategiju pomoću koje će da spreči regrutovanje boraca, kao i da je veoma važno imati otvoren dijalog o bezbednosti u regionu.Ambasador Kamsvag pohvalio je saradnju izmedju think-tankova na Zapadnom Balkanu i istakao da ova tema nije samo balkanski problem, već i evropska ali i globalna, te predstavlja izazov za države koji se pre svega mora prevazići pojačanom saradnjom.