Elita JNA, koja je označila i kraj Armije, svoju ideološku utopiju je sprovodila dosledno i do besmisla. Najpre je uveravala "sastav" i društvo, da će, ako niko drugi, Armija sačuvati socijalizam i državu. Takva zabluda nije okončana na prvom nivou apsurda, nego je nastavljena postavljanjem krajnje besmislene hipoteze.

Polazeći od ideje da je učešće građana i građanki u procesu donošenja odluka od suštinskog značaja za procese evrointegracija i izgradnju demokratije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije je u saradnji sa Narodnom skupštinom organizovala skup na temu „Stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva".

Ideja otkupa vojnog roka nije izvorno naša, ali zbog manjka primera u svetu, nismo u mogućnosti koristiti tuđa iskustva. Takvo rešenje čak i postoji u nekom obliku na Kubi, te u Turskoj, ali samo za vojne obveznike koji žive u inostranstvu duže od tri godine, dok u našem okruženju, među zemljama u tranziciji – Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji..., takvih ideja je bilo i ima ih, ali dalje od ideje se nije išlo.

Nestanak iračke vojne sile stvorio je strateški vakuum na Bliskom istoku* i kratkoročno pomerio izraelsko-arapski vojni balans u korist Izraela.

Ovo nije izveštaj sa konferencije – njega će kompetentno pripremiti drugi – već samo moji lični utisci sa tog veoma ambicioznog skupa, vrednog pamćenja, koje beležim na molbu organizatora i kojima ću pokušati da dam jednu koherentnu sliku (medju mnogima) onoga što sam čuo, onoga što mi se činilo da čujem iza onoga što se čulo i onoga što sam čuo da se nije čulo.

Ustav je najviši pravni akt jedne države, a bezbednost jedna od njenih najznačajnijih funkcija. Ovaj tekst, u kome ćemo analizirati način na koji su ustavopisci predloga Ustava Srbije regulisali sektor bezbednosti, je prilog nepostojećoj javnoj raspravi o Ustavu i rađen je u duhu najbolje srpske tradicije gojenja praseta uoči Božića. Rešenja iz predloga Ustava kratko ćemo uporediti sa Ustavom iz 1990. godine, ustavnom praksom u regionu i sa međunarodnim standardima.

Martovsko nasilje pokazalo je da je čitav politički i bezbednosni sistem, uspostavljen na Kosovu, disfunkcionalan sa teškim posledicama po politički i institucionalni život, međuetničke odnose, javnu i ličnu bezbednost. Pokazalo se i da je albansko političko vođstvo deo kosovskog problema, jer i dalje mobiliše albanski pokret na osnovu, još 1990. godine, proklamovanog "krajnjeg cilja" – nezavisnosti Kosova.

BCBP je u saradnji s Beogradskim fondom za političku izuzetnost (BFPE) i Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF), organizovao u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Bujanovcu jednodnevne konsultacije s lokalnim akterima na temu "Rodno pitanje i reforma sektora bezbednosti u Srbiji".

Za ocenu postojećeg stanja u sistemu odbrane Srbije i Crne Gore veoma značajno je i sagledavanje mesta koje taj sistem zauzima među sistemima odbrane drugih zemalja – u pogledu učešća budžetskih sredstava za odbranu u bruto domaćem proizvodu (BDP), veličine sistema odbrane i izdvajanja po pripadniku tog sistema.