Cilj Partnerstva je da unapredi stabilnost i bezbednost u čitavoj Evropi. Ono je postalo mehanizam za angažovanje više od 40 zemalja na evropskoj bezbednosti kroz civilnu i vojnu saradnju i razmenu informacija.

Građani se najbezbednije osećaju u svojoj kući (84,5%), zatim u svom mestu (77,9%) i na posletku fizički bezbedno se oseća dve trećine građana i građanki Srbije (75,3%).

Reforma sistema odbrane podrazumeva ustavne, zakonske i organizacione promene. Sveukupnošću tih promena, na bazi nacionalne strategije, definiše se organizaciona struktura i utvrđuju se odnosi i nadležnosti u sistemu odbrane u sklopu jedinstvenog funkcionisanja sektora bezbednosti države.

U poslednje vreme raširene su diskusije o tome da li su vojni pravosudni organi ukinuti ili ne i da li oni rade legalno ili ilegalno. Mišljenja su podeljena.

Američki vojni stratezi već duže vreme nakon Hladnog rata pokušavaju da nađu termin koji bi zadovoljio dva zahteva: adekvatno izrazio američku poziciju u svetu i ukazao na to da se Amerika bori protiv terorozma na globalnom nivou.

Razvoj kapaciteta akademske zajednice u Jugozapadnoj Srbiji za njihovo veće učešće u reformi sektora bezbednosti

EU bi trebalo da "plati" nužnu cenu rehabilitacije globalnog partnerstva sa SAD, odnosno cenu "ubiranja tantijema" koje im takvo partnerstvo donosi u procesu globalizacije.

Teroristički napadi koji su se tada dogodili pokrenuli su čitav niz događaja: rat u Avganistanu, rat u Iraku, terorističke napade u Madridu, Londonu i Egiptu, kao i pojačavanje terorističkih aktivnosti u Rusiji.

Od momenta kada je prva „borbena grupa" (eng. battlegroup) postala operativna, politički lideri EU ponavljaju da je sada red da jedna robusnija Evropa, u situacijama gde je ugrožena (regionalna) stabilnost i gde su prisutna masovna kršenja ljudskih prava, bude spremna da vojno interveniše i prisili zaraćene strane na prekid neprijateljstava.