SitCen, obaveštajna služba EU dobiće krajem oktobra ili najkasnije početkom novembra svog prvog direktora nakon reorganizacije koja je predviđena Lisabonskim ugovorom, kojim ovo telo prelazi u nadležnost Visokog predstavnika EU za spoljne poslove.

Ugovor iz Lisabona je predvideo stvaranje posebnog koordina-cionog tela - Stalnog komiteta za unutrašnju bezbednost, u okviru Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove radi promocije i jačanja operativne saradnje država članica u oblasti unutrašnje bezbednosti. Odlukom Saveta utvrđene su nadležnosti komiteta, a zatim i aktivnosti u narednih osamnaest meseci. Dileme su problemi kontrole rada komiteta, kao i mogućnost dupliranja kapaciteta za koordinaciju aktivnosti država članica u jačanju unutrašnje bezbednosti EU.

Na klonferenciji o izazovima i stepenima implementacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnosti podataka održane u Skupštini Vojvodine 22. oktobra, Marko Milošević istakao je postojanje haotičnog stanja u oblasti klasifikacije informacija.

Dosadašnja istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) potvrdila su da osiguravajuća društva značajno utiču na opšte karakteristike privatnog sektora bezbednosti.

Analizom nekolicine informatora o radu aktera sektora bezbednosti, Centar je nastojao da pruži svoj doprinos promociji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

U junu 2011. godine ubrzane su pripreme za prvu izmenu Zakona o policiji od kada je usvojen 2005. godine. Razlog izmena je pritisak policijskih sindikata kroz najave i sprovođenje štrajka, a zatim i primena Kolektivnog ugovora od početka naredne godine. Zbog toga se izmene zakona najviše tiču radnopravnog statusa policijskih službenika. Pored toga, izmenama Zakona, policijski službenici dobili su nova policijska ovlašćenja i preciznije je uređena međunarodna policijska saradnja.

Prof. Miroslav Hadžić, predsednik UO BCBP učestvovao je 22. oktobra u debati "Društvo i država protiv nasilja" koju je u sastavu projekta "Demokratski politički forum" organizovao Centar za demokratiju. Ljubaznošću ove organizacije, obraćanje prof. Hadžića prenosimo u celosti kao neautorizovani transkript usmenog izlaganja.

Sve tehnologije mogu da budu upotrebljene na neprikladan način, te puka mogućnost zloupotrebe ne bi trebalo da sprečava razvoj datih tehnologija. Iako postoji zabrinutost da bi biometrijski podaci, poput, na primer skeniranja mrežnjače oka, mogli da se shvate kao povreda lične privatnosti, sve baze ličnih podataka, ako se nepropisno koriste mogu biti viđene kao pretnja po privatnost bez obzira na to da li se upotrebljavaju decenijama.

Preporuke ovog istraživanja su namenjene Evropskoj uniji (EU) kako bi na pravi način podržala rešavanje sporova na Zapadnom Balkanu.